Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

ekla je, zadivljeno.
Luisov glas s druge strane trupa, izobličen vetrom, zvučao je oštro:
"Ukrcavanje za sve one koji ukrcavaju!"
Korint i Šila imali su vreme za sebe, a ostali su poštovali tu potrebu. Kada
je fizičar zastao u vazdušnoj bravi da mahne za oproštaj, bio je dobro iznad
zemlje, a Šilina prilika bila je sasvim mali obris na blatnjavom snegu.
Sunce je bilo samo malo sjajnija zvezda na njihovom tragu, gotovo
izgubljena u vrvećem mnoštvu sunaca, ovde kod orbite Saturna. Sazvežña se
nisu promenila, bez obzira na sve milje koje su ostale za njima. Ogromni krug
Mlečnog puta i daleki, tajanstveni namotaji drugih galaksija blistali su
jednako daleko kao što su bili kada je prvi polučovek podigao oči prema nebu
i zapitao se. Nije bilo vremena, ni udaljenosti, samo beskraj koji nadrasta
milje i godine.
Šila je oprezno prodirala napred brzinom dobro ispod brzine svetlosti. Na
rubovima inhibitorskog polja Luis i Korint su pripremali telemetrijske rakete
koje će ispaliti u oblast gušćeg fluksa.
Luis se vragolasto smeškao pacovima u kavezu koje je nameravao da
pošalje u jednom od torpeda. Njihove perličaste oči netremice su ga gledale,
kao da su znale. "Jadničci", rekao je. "Ponekad se baš vašljivo osećam."
Dodao je, uz širok osmeh: "Ostatak vremena se tako i ponašam, ali to je
zabavno."
Korint nije odgovario. Gledao je napolje, prema zvezdama.
"Tvoj problem je", rekao je Luis, "što život uzimaš preozbiljno. Uvek si to
činio, a posle promene nisi se izmenio. Evo ja, ja sam, po definiciji, savršen!
Ja uvek nañem nešto što ću proklinjati i nad čim ću plakati, ali ima bar isto
toliko toga neobuzdano smešnog. Ako postoji Bog bilo kakve vrste - a posle
promene sve više mislim da ga može biti; možda sam postao maštovitiji -