Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

inteligencije kod svih oblika života koji poseduju mozak. Iznenada je nestala
ona prigušujuća sila na koju se svaki živi organizam prilagodio.
Prirodno, nedostatak te sile stvorio je ogromnu nestabilnost. Nervni sistemi
naginju podivljalom radu, jer su pokušavali da se stabilizuju i funkcionišu na
novom nivou; zato su u početku svi bili tako nervozni i uplašeni. Fizička
osnova mozga prilagoñena je jednoj brzini, bolje reći - seriji brzina
neuronskih signala; sad je, najednom, brzina povećana dok je fizička struktura
ostala ista. Običnim jezikom rečeno, potrajaće malo dok se ne prilagodimo
ovome."
"Zašto nismo mrtvi?" upitao je Grahovič, hemičar. "Rekao bih da bi i naša
srca, i sve ostalo, trebalo da počnu da rade kao luda."
"Autonomni nervni sitem bio je relativno malo ugrožen", rekao je Luis.
"Čini se da je u pitanju tip ćelija; znate, postoje razne vrste nervnih ćelija, a
očigledno su samo one u kori velikog mozga značajno reagovale na promenu.
Čak i tamo se brzina funkcionisanja nije baš mnogo povećala - faktor je mali -
ali očigledno su procesi koji imaju veze sa svešću tako osetljivi da je to
napravilo tu ogromnu razliku u onome što mi nazivamo mišljenjem."
"Ali, hoćemo li opstati?"
"Oh, da, siguran sam da neće biti neke fiziološke štete... U svakom slučaju,
bar ne kod većine ljudi. Neki su poludeli, nema sumnje, ali to je verovatno
više iz psiholoških nego iz fizioloških razloga."
"A ... hoćemo li ući u neko drugo takvo polje sile?" posumnjao je Rosman.
"Teško", rekao je Korint. "Na osnovu teorije, prilično sam uveren da
postoji najviše jedno takvo u svakoj galaksiji. A pošto je Suncu potrebno
nekih dve stotine miliona godina da napravi krug oko galaktičkog središta ...
pa, trebalo bi da imamo više od polovine tog perioda pre nego što počnemo da
se brinemo da opet ne postanemo glupi."
"M-hm. Shvatam, gospodo. Najlepše vam hvala." Rosman se nagnuo