Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

dopisivali i on joj je pre dve godine našao mesto sekretarice u Institutu. Sada
je bila pomoćnik šefa administracije, i taj posao je dobro obavljala.
"Auh! Kakav dan!" Prošla je snažnom, vitkom rukom kroz kosu, zagladila
je i umorno im se nasmešila. "Svi živi imaju probleme i to svaljuju na mene.
Gerti je iskalio bes..."
"A?" Korint ju je obeshabreno pogledao. Računao je da će tog dana na
velikom kompjuteru rešiti svoje jednačine. "Šta nije u redu?"
"To samo Bog i Gerti znaju, a nijedan neće da kaže. Alanbi je jutros
obavljao rutinske testove i ništa nije kako treba. Nije strašno, ali dovoljno da
svakoga kome su potrebni tačni odgovori izbaci iz igre. Od tada kopa po
njemu i pokušava da ustanovi u čemu je problem, ali bez uspeha. A ja moram
da svima pomerim vreme!"
"Vrlo neobično", promrmljao je Luis.
"Uz to i razni instrumenti, pogotovu u fizičkim i hemijskim sekcijama,
pomalo luduju. Merčinsonov polarimetar greši... Oh, neka grozna cifra reda
veličine desetog dela jednog procenta, ne znam."
"A je l'?" Luis se nagnuo i nabio čeljust nad posuñe. "Možda nisu otkačili
neuroni već moji ureñaji... Ne, ne može biti. Ne toliko. Mora da je nešto u
samim ćelijama... Ali kako da to izmerim kada su sve spravice zaribale?"
Odao se živopisnom nemačkom bogohuljenju, iako su mu oči ostale užagrene.
"Takoñe su odjednom mnogi nahrupili s vrlim novim projektima",
nastavila je Helga. "Želeli su smesta pristup velikoj centrifugi, i pukli su od
jeda kada sam im rekla da moraju da sačekaju da na njih doñe red."
"I svi danas, a?" Korint je odgurnuo desert u stranu i izvadio cigaretu.
"'Zanimljivije i zanimljivije', rekla je Alisa." Njegove oči raširile su se a ruka
kojom je palio cigaretu neznatno je drhtala. "Net, pitam se..."
"Opšti fenomen?" Luis je klimnuo glavom; s naporom je obuzdavao
uzbuñenje. "Može biti, može biti. Al' sigurno je da će najbolje biti da