Pol Anderson - Mozdani talas.pdf - Ponude.biz

samoće bila gotovo samoubilačka. Nije bilo nikoga kao on, nikog u celom
zimskom svetu, a on nije radio ništa drugo osim ono što je potrebno za
opstanak. Trebalo mu je srodstvo.
Završio je mužu i izveo životinje napolje, da se razmrdaju. Rezervoar za
vodu bio je zamrznut, ali slonica Džambo kljovom je razbila tanku pokoricu i
sve su se životinje okupile da piju. Kasnije, tokom dana, moraće da upregne
slonicu da ispumpa još vode, za slučaj nužde, i da je prenese do rezervoara.
Džambo je sada izgledala prilično dlakavo; Brok je tek sada shvatio da dlaka
izraste na slonu kada nema džungle, koja je struže, ili let-lampi ljudskih
vlasnika, da je skinu.
On sam otišao je do plasta sena s druge strane ograde za ovce. Morao je da
oko nje sagradi širok zid, da spreči stado da ne probije živu ogradu i preždere
se, pa su sada ovce zazirale od njegovih ograda. Božanska zamisao! Pitao se
kakva se vrsta čudnih tabu-pomisli kreće u ovim uskim lobanjama.
Čak i pre promene ovce su bile životinje koje su imale sopstvenu ličnost, i
on je svaku od njih četrdeset poznavao baš kao što bi poznavao bilo kog
čoveka. Osorna, promućurna Georgina u žurbi je gurala u stranu pitomu
Psihu; debela stara Marija Antoaneta spokojno je stajala i žvakala, ne mičući
se, Džo-devojka sama za sebe raskošno je plesala po snegu; tu je bio i stari
ovan Napoleon, prstenastih rogova, kraljevski veličanstven, suviše svestan
nadmoći da bi bio nadmen. Kako da ubije nekog od njih?
Ipak, tu nije bilo pomoći. On, Džoi i Vah-Vah ne mogu da žive na senu,
čak ni na nespretno samlevenom brašnu, jabukama i povrću iz spremišta;
Džimi i Mejtabel bi takoñe mogli da jedu čorbu; tu su i koža i loj, čak i same
kosti možda bi vredelo sačuvati.
Samo, koja da to bude?
Georgina mu se nije naročito dopadala, ali ona je bila predobra da bi je
ubio; bila mu je potrebna njena krv u budućem stadu. Draga Džo-devojka,