Views
5 months ago

ORIGINAL-PREVEDEN-NA-SRPSKI-sa-FR

1. Prisustvo statutarnog

1. Prisustvo statutarnog sudije 2. Po mom mišljenju, činjenica je da je sudija Meron bio prisutan u svim istražnim revizionim postupcima i dsa je član drugostepenog (apelacionog) veća, predstavlja, u pogledu zakonodavstva Evropskog Suda za prava čoveka, jednu neprihvatljivost, jer ne može se u isto vreme biti Sudija i učesnik u sporu. U stvari, on je odbacio četiri reviziona postupka i još je morao predvoditi petu istragu (sudski spor). Tačnije, proceduralni Pravilnik i pravilnik dokazivanja u svom članu 146 B je dodao rečenicu „su imenovani u mogućoj meri sudije prvostepenog sudskog postupka“. Ovaj dodatak nije u skladu sa evopskim zakonodavstvom i ne odgovara opštim kriterijumima u primeni. Postoji dakle problem koji zaslužuje da bude naveden. Uslovi u kojima pravilnik procedure i dokazivanja činjenica Suda u Hagu je bio usvojen (prilagođen) prebzo i sa mog gledišta nije bilo stvarne rasprave između Sudija Suda o izvesnim osnovnim činjenicama. Ako postojeći Pravilnik Suda u Hagu predstavlja snažne slučajnosti sa pravilnicima PTIU i TPIR, ponekada se on (pravilnik) razlikuje u izvesnim tačkama. Na primer čl. 146 Statuta pod nazivom „Zahtev za reviziju“ je kvazi replika pod malo detalja čl. 119 Pravilnika procedure i iznošenja dokaza TPIU posmatran da je ovvaj član bio usvojen 11.02.1994. godine i da je imao nekoliko skoro nevažnih amandmana dana 12.07.2001. , 13.12.2001. i 12.07.2002. godine. Da je bilo rasprave između sudija o ovim pitanjima posle 12.07.2012. godine, sigurno je da bi ja postavio pitanje prihvatljivosti prisustva sudija koji su već vodili spor. Još nije kasno da se razmisli i da se promeni čl. 146 Pravilnika Suda u Hagu. Srećom, što poziv sastavljen od Savetnika Milana Lukića vezano za odluku kolegijuma sudija će omogućiti novom sastavu Veća da ustanovi u potpunoj pomirljivosti sa pravilom pokome se ne može biti Sudija i strana u sudskom sporu. 1. Sudski postupak Šljivančanin 2.

Reviziono veće sačinjeno do sudija : Meron, Gunej, Pokar, Liu i Vaz je, po jednoj odluci od 14. jula 2010. , delimično prihvatilo revizioni zahtev Veselina Šljivančanina. U meri u kojoj je ovo reviziono veće povoljno prihvatilo zahtev za reviziju, čini mi se značajnim da ispitam ovaj sudski spor kao i razloge koji su uzrokovali ovaj povoljni ishod. Tako polazeći od te činjenice, jedan iole razuman Sudija mora dakle sebi da postavi pitanje kako bi saznao zašto u slučaju Šljivančanin, Drugostepeno veće sa istim Predsednikom prihvatilo jednu takvu reviziju sudskog spora. Ustvari odluka od 14.07.2010. godine je krajnje značajna odluka i mora se konstatovati da je ona sastavljena od samo pet stranica koje sadrže 16 primedbi na dnu stranica i bila uređena u očekivanom obliku, dok dakle većina odluka Drugostepenog veća su predugačke i uobličene na raznovrsne načine. Uprkos ovoj Čudnovatosti treba primetiti da u trećem pasusu stranice 3, Reviziono veće podseća da u potpuno izuzetnim okolnostima, Veće može uvažiti nečiji zahtev za reviziju „kada je snabdeveno nekom novom činjenicom koja bi uticala da se promeni presuda (u osnovi) i ono smatra da postoji razlog da se ponovo razmotri predhodno suđenje, jer pojava nove činjenice može biti takva da njeno nepoznavanje imalo je za posledicu sudsku grečku“. Primedba u dnu stranice 12 se poziva na odluke u sudskim procesima : Blaškić, Naletilić, Barajagviza. Iz ovoga proističe dakle da se razmotri da ovaj pasus jeste samo posećanje na sudski postupak i nije u sebi odlučujući. U okviru ovog sudskog spora, Reviziono veće je dakle konstatovalo da Prvostepeno veće nije navelo nikakvu refencu o postojanju razgovora između Šljivančanina i Mrkšića (Mrkšić je umro u Portugalu 17.08.2015. godine i u okviru izdržavanja svoje kazne). Reviziono veće konstatuje da u presudi protiv Mrkšića , Drugostepeni sud je pronašao nove tvrdnje presuđujući da „Mile Mrkšić je morao kazati Veselinu Šljivančaninu koji je povukao jedinice JNA zadužene da štite ratne zarobljenike zadržane u Ovčari“. Tako, Drugostepeno veće se baziralo na ovim konstatacijama da bi zaključilo da je Šljivančanin imao neophodno znanje da bi bio proglašen krivim. Na saslušanju od 03.06.2010. godine, Miodrag Panić je izjavio da je mogao pratiti razgovor i da Mrkšić nije rekao Šljivančaninu, da je naredio povlačenje jedinica. Od tada Reviziono veće u četvrtom delu strane 4 će naglasiti da nove informacije dostavljene od strane Miodraga Panića sačinjavaju novu činjenicu koja, ako je utvrđena bi mogla temeljno usmeriti vagu u korist Šljivančanina i lišiti osnova zaključak po kome je ovaj poslednji posedovao neophodno znanje da bude proglašen krivim da je pomogao i ohrabrio ubistva, kao i kršenje zakona ili običaja ratovanja. I

Poseta Intervju sa poznatima - ITHS - Srednja škola za informacione ...
angažiran na rješavanju Vukelićevog ubistva
ALO-Sprint-broj-1@16-nov-2017
motocikl i automobil, sa svim onim - MTM
List u~enika O[ "Vasa @ivkovi}" Pan~evo
iu_ARTUM1_2015-07
Ana Ristovic, Lajke na Mesecu
Maj 2005 - Vikend Magazin
Borelioza – što kada se desi - Hrvatske šume
januar - Savez pčelarskih organizacija Srbije
Reč Đački odgovori Rečnik - Politehnička škola Subotica