prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija i volonteri 101
volontersku aktivnost. To je, zapravo, od presudne važnosti. Bez nekog opšteg razumevanja zajedničkih
elemenata volonterstva sam termin ne bi imao nikakvo značenje, a nastojanja vlade da ga promoviše bila
bi uzaludna. Iako je sasvim očito da je nemoguće dati čvrstu i preciznu definiciju volonterstva koja će uzeti
u obzir sve različitosti okruženja u kome ono funkcioniše, još uvek je moguće konstruisati jedan širi
pojmovni okvir koji će obezbediti veliku slobodu tumačenja u okviru jasno utvrñenih granica.
8. Ovaj okvir ima pet ključnih elemenata. Prvi je pitanje nagrañivanja. Neke definicije ističu da i
samo nesebično/altruistično ponašanje treba smatrati volontiranjem. Drugi, pak, smatraju da čist altruizam
ne postoji i da volontiranje kao takvo samo po sebi uključuje elemente razmene i uzajamne dobiti. Stoga bi
po nekim definicijama volonterima trebalo omogućiti da dobiju neki vid nagrade za svoj rad, nematerijalne -
u vidu obuke ili ovlašćivanja, ili materijalne - kroz nadoknadu troškova ili preko honorara. Ključna razlika
izmeñu volontiranja i radnog odnosa svodi se na to što se volonter ne prihvata neke aktivnosti zbog
finansijske dobiti, te što bilo kakva novčana nadoknada treba da bude manja od stvarne vrednosti uloženog
rada.
9. Drugi element se tiče dobrovoljnosti. Mnoge definicije se, doduše nerado, slažu da se
volontiranje i prinuda meñusobno isključuju. Stoga se postupci koji nisu u skladu sa odrednicama
konvencije Meñunarodne organizacije za rad, koje se tiče prinudnog rada, sasvim izvesno ne mogu
smatrati volontiranjem. Meñutim, kao i sa nagrañivanjem, i ovde postoje neke nejasnoće i nedorečenosti.
Kako treba posmatrati planove za rad u zajednici koji su primenjuju u školama, a koji učenike pod stiču - a
ponekad čak i zahtevaju od njih - da se bave nekom vrstom dobrovoljnog rada? Kako posmatrati programe
Hrane za rad, u kojima postoji direktna sprega izmeñu angažovanosti u zajednici i pomoći u hrani ili, pak,
mogućnost da umesto odlaska u vojsku grañani mogu izabrati da izvesno vreme obavljaju društveno
korisne poslove? Široki pojmovni okvir uzima u obzir činjenicu da nije uvek moguće precizno odrediti sam
pojam slobodne volje u bilo kom volonterskom odnosu, pošto motivacija ljudi da se bave dobrovoljnim
radom vrlo često predstavlja splet niza razloga, uključujući pritisak grupe vršnjaka ili društvenu obavezu, ali
on isto tako povlači jasnu granicu prema svakom otvorenom pokušaju vlade da primora ljude da u nečemu
učestvuju protiv svoje volje.
10. Treći element se odnosi na prirodu koristi. Da bi se volontiranje razlikovalo od čisto dobrovoljne
aktivnosti u slobodno vreme, neophodno je da osim samog volontera postoji i korisnik. Sada se postavlja
pitanje: gde povući granicu? Neki smatraju da korisnik treba da bude neko koga volonter uopšte ne
poznaje, a neki dozvoljavaju da u ovaj odnos budu uključeni i susedi, pa čak i prijatelji i dalji roñaci. Drugi,
pak, ovde svrstavaju i samopomoć i uzajamnu pomoć, i to tamo gde granica izmeñu lične i tuñe koristi nije
jasno povučena. Iako dozvoljava velik broj tumačenja, širok pojmovni okvir ipak zahteva da postoji
odreñeni korisnik ili grupa korisnika - ponekad, iako vrlo apstraktno, odreñena i kao samo društvo ili
društveno okruženje -