prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 23
DOPRINOS DIJAKONIJE SOCIJALNOJ BUDUĆNOSTI
(Paolo Ricca, tekst predavanja na skupštini Švajcarskog dijakonijskog udruženja, Cirih 1998.)
Kada govorimo o dijakoniji, govorimo o srcu hrišćanstva. Gde god to srce kuca, nalazimo i
hrišćanstvo. Gde to srce ne kuca, tamo hrišćanstvo prestaje. Čak kada i dalje opstoji spoljašnji privid, ipak
je sadržina hrišćanstva izgubljena. Zato mi je dijakonija toliko važna. Ona predstavlja Božji veliki poduhvat.
Dijakonija je srce hrišćanstva
Ona je doslovno rečeno bogoslužje, ali ne u tom smislu da mi svojim dobrim delima služimo Bogu,
nego da On svojim dobrim delima služi nama po Isusu Hristu. Bog je prauzrok dijakonije. On je taj veliki,
večni služitelj čovečanstva. Njegovo vladanje se sastoji u služenju. U crkvi dijakonija postoji samo zato što
postoji Božja dijakonija. Često se tvrdi da je dijakonija deo života ili jedna od dimenzija crkve. Istina,
možemo i da preokrenemo ovu rečenicu pa smo time bliži istini; crkva je deo, jedna dimenzija Božje
dijakonije.
Evo moje teološke zasnovanosti za polazište i cilj dijakonije. Polazna tačka je Bog. Na toj osnovi
možemo svoja razmišljanja da nadogradimo u tri stepena:
- Isus kao dijakon, a crkva kao dijakonisa;
- isprepletenost Evanñelja i dijakonije;
- doprinos dijakonije socijalnoj budućnosti Švajcarske i Evrope.
Isus dijakon
"Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da posluži i da život svoj da kao otkup za mnoge" (Mt
20,28).
Prema ovoj odlučujućoj rečenici služenje je sadržina i smisao Isusovog života. U sveukupnom
opisu njegove ličnosti i života ne navodi se ni jedna druga svrha. On je došao da služi. Služenje nije deo
njegove namere, nego je sama namera. Postoji i druga čuvena rečenica koju je Isus uputio svojim
učenicima: "Ja sam meñu vama kao služitelj", doslovno "diakonos" (Lk 22,27). Dijakonija je ključna
sadržina, bitna supstanca Hristovog života. Postoji naveštenje, postoji oproštenje greha, postoji izlečenje,
ali sve ovo je sadržaj služenja!
Isus je služio, učenici žele da vladaju
Moramo kazati i reč dve o učenicima. Očito je da oni ne slušaju rado Isusove reči o služenju.
Njihove misli nisu usmerene na služenje, već na vladanje. Oni žele da budu zajednica jednog gospodara a
ne zajednica jednog sluge.