prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 27
Dijakonsko oko
Treći doprinos hrišćanske dijakonije proističe iz njenog sadržaja. Ovaj sadržaj moguće je opisati
glagol ima "videti", "govoriti", "činiti". Preduslov za dijakonijski rad je da čovek vidi. Po meni su otvorene oči
alfa, a možda i omega dijakonije. Ali šta čovek treba da vidi? U dijakonijskom području se vide beda ili glad,
nevolja, vezanost. Ali nimalo nije lako da se iza nevolje, iza vezanosti, iza gladi vidi čovek. Stranca vidimo
odmah, ali čovek stranac ostaje skriven. Znači, potrebno je dijakonsko oko. Za ovo nije dovoljno obično,
ljudsko oko. Ovim dijakonija tek počinje. Nije slučajno što se u govoru u Mateju 25 sve odlučuje gledanjem.
"Gospode, kada te videsmo gladna ili žedna?" Kada vidimo glad, kada vidimo nevolju, obično skrećemo
pogled. Kada vidimo patnju, bežimo. Kada ćemo pristupiti bliže? Kada vidimo čoveka a ne samo njegovu
bedu? Zašto ljudi u Mateju 25 nisu videli Sina čovečijeg? Zato što nisu videli čoveka. Sin čovečiji se može
videti samo kada vidimo čoveka. Oni ljudi su svaki put videli samo glad, tamnicu, stranca, bolest. To je naš
treći veliki doprinos socijalnoj budućnosti Švajcarske: da naučimo videti ljude sa problemima. To nije isto.
Društvo vidi probleme, ali često previdi čoveka. Pored toga često vidi probleme tek onda kada doñe do
kriminala. Dijakonija je, takoreći, Božje oko u društvu koje vidi čoveka problema, a probleme pre no što
doñe do kriminala.
Zastupnički govor i delovanje
Gledanju mora da se pridruži govor. Uloga hrišćanske dijakonije je, s jedne strane, uloga
služiteljice, to je uloga delovanja i cutanja, jer sluga ćuti. No, ona ima i ulogu govora kao zastupnik slabih.
Još do nedavno je dijakonija isključivo bila svesna uloge sluge. Ali s pravom je počela da ulogu zastupnika
slabih povezuje sa ulogom služiteljice. Dijakonija ne znači samo činiti, nego i govoriti. Dijakonija se javlja za
reč.
Dijakonija čini čuda
Šta to ima da kaže? Ona izgovara ono što inače ostaje neizrečeno, ona je reč za neme, reč za one
koji ćute. Biti zastupnik slabih znači zastupati ne sebe lično, već slabe.
Govor dijakonije je zastupnik reči koja se ne čuje. To nije lako, ali to je cilj zastupništva hrišćanske
dijakonije. U tom smislu je doprinos dijakonije važan doprinos demokratizovanju društva, jer u jednom
demokratskom društvu treba da se obezbedi mogućnost da se čuje svačiji glas.
I konačno dolazimo do delovanja. Šta dijakonija treba da čini? Rekao bih da bi trebalo da stvori
čuda. Znate da Isusova isceljivanja nisu uvek, već samo ponekad, bila označena kao čuda. Šta je čudo?
Čudo je kada se dogodi ono što je izgledalo nemoguće. To je čudo. Mnogo od onoga što je danas moguće
još u prošlom veku je bilo nemoguće. Na primer, bolnice u