prirucnik Dijakonija 2002 draft3

108 Dijakonija i volonteri
Društveni kapital
24. Učešće se već dugo vremena posmatra kao osnovni element dobrog rukovoñenja i efikasnog
razvoja. Brojne studije potvrñuju uzajamnu povezanost stepena angažovanja korisnika i uspeha projekata
koji se tiču zdrave vode, javne higijene i životne sredine u raznim delovima sveta (vidi, npr., Kahkonen,
1999). Izveštaj o siromaštvu UNDP-a za 1998. godinu zaključuje da "iskustvo UNDP-a pokazuje da
programi za suzbijanje siromaštva u zajednici treba u velikoj meri da se zasnivaju na 'društvenoj
mobilizaciji' (UNDP, 1998). Kao pojedinci siromašni mogu imati malo uticaja, ali ne i kada se mobilišu u
zajednice."
Pilot-program Programa suzbijanja siromaštva za Južnu Aziju (South Asian Poverty Alleviation
Programme - SAPAP) počeo je 1996. godine. Podržavao je nastojanja da se smanji stepen siromaštva u 6
zemalja: Bangladešu, Indiji, Maldivima, Nepalu, Pakistanu i Šri Lanki. Od početka programa oko 80.000
domaćinstava organizovalo se u 3.500 društvenih organizacija koje su pomogle pokretanje na hiljade
pojedinačnih i porodičnih aktivnosti čiji je cilj bio povećanje prihoda i izgradnja brojnih društvenih dobara, od
sistema za navodnjavanje do puteva.
25. Volonterstvo može dati svoj doprinos i time što je deo razvoja društvenog kapitala. Gradeći
poverenje i meñusobnu povezanost grañana, ono doprinosi kako jače povezanom i stabilnijem, tako i
ekonomski naprednijem društvu. U svojoj, sada već klasičnoj, studiji o rukovoñenju na regionalnom nivou u
Italiji, Robert Putnam (1993) zaključuje da se razlika u učinku meñu regionima može u dobroj meri objasniti
razlikom u nivou društvenog kapitala. On ga je odredio kao 'osobine društvene organizacije, poput
poverenja, normi i mreža, koje mogu poboljšati efikasnost društva sprovoñenjem koordiniranih akcija'.
26. Nekoliko novijih studija ističe povezanost društvenog kapitala i ekonomskog napretka u
zemljama u razvoju. Anirud Krišna i Norman Uphof (Anirudh Krishna - Norman Uphoff, 1999), na primer,
nalaze da je povoljan odnos izmeñu različitih nivoa društvenog kapitala i učinka u selima u programa
očuvanja i razvoja ušća reka u Indiji (kako je izmereno putem neformalnih mreža i uzajamne podrške).
Istovremeno je Depa Narajan (Deepa Narayan, 1997) uočila vezu izmeñu angažovanja volonterskih
udruženja i socijalnog nivoa domaćinstava u Tanzaniji. Na koji to način društveni kapital vrši ovu funkciju
nije baš sasvim jasno i precizno predočeno, ali su predložena tri glavna načina: podsticanjem razmene
informacija meñu članovima grupa, povećanjem stepena saradnje i davanjem podrške zajedničkom
odlučivanju.
Tokom svog istraživanja u Tanzaniji, D. Narajan je tražila dokaze o postojanju društvenog kapitala,
mereći u 750 domaćinstava stepen angažovanosti u udruženjima i poverenje u institucije. U selu koje je
odabrano za ovo istraživanje bilo je dosta volonterskih i