prirucnik Dijakonija 2002 draft3

34 Dijakonija - šta je to?
• najvažniji zadatak dijakonije je da se bori za pravedno društvo - za pravednost i za ljubav
meñu ljudima - to su dve strane iste medalje;
• cilj dijakonije je oslobañanje od nepravde i bede, kao i briga za potisnute i obespravljene,
pre svega, ali ne paternalistička briga, već takva koja podstiče njihovo osnaženje -
školovanje, prenošenje iskustva, znanja;
• problem izbeglica je jedan od najvećih problema Evrope, a jedan od prevashodnih
zadataka dijakonije je briga da se oni prime kao braća i sestre i da se odbrani njihovo
dostojanstvo
U Gracu su usvojene preporuke koje se tiču rada crkava na obezbeñivanju socijalne pravde,
prevazilaženju siromaštva, marginalizacije pojedinaca i grupa i ostalih oblika diskriminacije, i zato će se
crkve
• zalagati za pravednu podelu posla i podržaće sve inicijative za rešenje problema
nezaposlenosti;
• uvek boriti protiv svakog oblika diskriminacije (npr. diskriminacije starih i hendikepiranih);
• boriti protiv rasizma i zalagati se za efikasnu zaštitu izbeglica i azilanata;
• podržati ostvarenje Deklaracije iz Bratislave.
Sa skupa u Gracu upućen je i poziv Konferenciji evropskih crkava i Biskupskoj konferenciji da
podržavaju crkve, ne samo onda kada se one zalažu za ostvarenje individualnih i političkih prava, već i
onda kada se bore za socijalna, kulturna i ekonomska ljudska prava.
U Gracu je crkvama preporučeno da nastoje da i pored svih mera za štednju očuvaju svoj
dijakonijski rad.
I da završimo sa završnom porukom iz Graca. Crkva se obavezuje da će:
• poštovati ljudska prava i demokratske procese;
• sarañivati u borbi protiv svih oblika nasilja, posebno protiv nasilja prema ženama i deci;
• pojačano se zalagati za socijalnu pravdu i solidarisati se sa žrtvama socijalne nepravde;
• staviti čoveka iznad ekonomskih interesa, boriti se protiv nezaposlenosti, posebno mladih
ljudi;
• štititi i braniti dostojanstvo i pravo izbeglica, migranata i prognanih lica.
Dva završna stava, koja se takoñe odnose i na socijalni rad crkava, glase:
10. Pomirenje, kao blagoslov Boga i izvor novog života, ohrabruje nas da sa našim sestrama i
našom braćom, koji usled predrasuda u pogledu rase, pola, etničkog porekla, starosti i religije bivaju
progonjen i i izopšteni, gradimo jednu istinsku humanu zajednicu. Duh praštanja zahteva da egocentričnom
individualizmu suprotstavimo saznanje da su razlike dobro koje nam pomaže da otkrivamo divnu
raznolikost jedinstvene Božje tvorevine.
11. Kao evropske crkve i hrišćani odlučno se solidarišemo sa onima koji nemaju, sa izopštenima i
odbačenima. Svako ljudsko biće nam je brat ili sestra za koga / koju je Hristos umro i uskrsnuo. Svako
ljudsko biće je stvoreno po slici Svete Trojice.