prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija i Evropa 81
Vel Hol (Hamilton)
Prvi klijent: gospoñica G. je slepa i sve slabija. Da bi ostala u svom domu, neophodno je da dva
puta dnevno primi Kućnu pomoć i uslugu „Ušuškavanja“ oko 7 čas ova uveče. Umesto službe
„Ušuškavanja“ porodica je zatražila Kućnu pomoć koja bi joj omogućila društvo uveče i pomogla da se
smesti u krevet u 10 čas ova uveče. Gospoñica G. prima Kućnu pomoć koja ostaje kod nje dva sata svake
večeri, što se pokazalo veoma korisnim jer se kvalitet njenog života popravio. Takoñe, ona je u prilici da se,
po prvi put posle mnogo godina, dva puta nedeljno okupa uz pomoć radnika Kućne pomoći koji joj pomaže
da koristi nedavno postavljeno sedište u kadi.
Drugi klijent: gospoña M. ima artritis i pri hodanju koristi «okvir». Ona deli kuću sa ćerkom koja radi
puno radno vreme. Podnet je zahtev za pružanje jednočasovne pomoći pri pripremanju ručka svakog
ponedeljka pošto njena ćerka nije u mogućnosti da održava kuću. U početku, g-ña M. nije bila zadovoljna i
smatrala je da može sama da se snalazi. Ipak, g-ña M. je kasnije priznala da je uživala u društvu našeg
radnika i sada prima pomoć u trajanju od dva časa svakog ponedeljka sa mogućnošću da se broj časova u
bliskoj budućnosti poveća.
Dom kraljice Meri, Ešli Lodž i Vel Hol su tri doma kućne pomoći za stare ljude kojima upravlja
Odbor. Ovi primeri odnose se na usluge starim ljudima, ali Odbor pruža usluge i ostalim odraslim ljudima
kojima je pomoć potrebna. Projekat „Kućni praq“ u Hamiltonu daje podršku u kući i u zajednici ljudima koji
imaju teškoće pri učenju i/ili fizičke teškoće, kao i ljudima koji se o njima brinu, omogućujući im da
učestvuju i uživaju u kvalitetnom životu. U godišnjem izveštaj u ovog projekta za godinu 1999. data su
sledeća lična viñenja:
Projekat stavlja akcenat na vrednovanje onih sa kojima radimo, želeći da im omogući uključivanje u
širu sredinu. Na primer, jedan mladić sa kompleksnim potrebama ušao je u projekat. Pored svojih složenih
potreba bio je i hiperaktivan i redovno se ponašao na nedoličan način. Jedan od primera je da nije želeo
mirno da sedi u restoranima i drugim mestima za obed, već je trčao naokolo prouzrokujući opasnost sebi i
drugima.
Ovaj mladić je u odreñenom periodu dobijao pomoć 5 dana nedeljno, a sa njim se postupalo
strpljivo i brižno. Rezultat ovoga je da je nestalo nedoličnog ponašanja, a on sada mirno sedi i uživa u
obedu u kafeima i restoranima. Sada može da koristi objekte za razonodu, ide na plivanje ili kuglanje svake
nedelje, i može da putuje vozom ili autobusom i da se ponaša prihvatljivo. Ove promene proširile su mu
horizonte, omogućile da iskusi nove stvari, koristi nove prilike, a istovremeno su smanjile pritisak na osobe
koje se o njemu brinu. Sada on dva dana provede u objektu za osobe sa složenim potrebama. Pomoć
Kućnog praga prima tri dana u nedelji.
Kao deo vrednovanja onih sa kojima radimo projekat je usvojio „pristup blagog učenja kojim se
izazovno i agresivno ponašanje izbegava umesto da mu se suprotstavlja, a u isto vreme vrednuje se
ličnost koja se tako ponaša. Jednog mladića koji se prema osoblju jedne druge agencije ponašao na
agresivan i preteći način, pitali su zašto se prema osoblju Kućnog praga ne ponaša na isti način. Njegov
odgovor je bio: „Zato što ste vi moji drugari.“