prirucnik Dijakonija 2002 draft3

118 Dijakonija i volonteri
PROZOR U EVROPU: 29 MILIONA RADNIKA SIGURNO IMA PRAVO
Koja je osma najveća privreda na svetu, veća od privrede Rusije, Španije ili Kanade? Ne, to nije
privreda Brazila. To je globalni entitet pod nazivom "neprofitni sektor".
Nikada niste čuli za to? Niste jedini, ali uskoro, kad se budemo pripremali za novi milenijum, svi
ćemo čuti mnogo više o ovom ekonomskom gigantu. Prema izveštaju Centra "Džona Hopkinsa" za Studije
grañanskog društva "neprofitni" ili "društveno koristan" treći sektor globalne ekonomije raste drastičnom
brzinom.
U volonterskom sektoru koji uključuje različite vrste organizacija, od zadruga do volonterskih
udruženja koja se bave zdravstvenom zastitom, socijalnim službama i obrazovanjem, već je zaposleno
približno 19 miliona ljudi sa punim radnim vremenom, a tom broju treba dodati i još 10 miliona volontera.
Do nedavno se smatralo da je treći sektor vredan, ali da je od ekonomski zanemarljivog značaja.
Danas, kao industrija vredna 1 trilion dolara i veća od bilo koje privatne kapitalističke korporacije, on se ne
može ignorisati. Neprofitni sektor obuhvata u proseku blizu 4,7% GDP-a, blizu 5% radnih mesta izvan
poljoprivrede, više od 9% radnih mesta u službama i 30% u društvenom sektoru.
Treći sektor se naročito brzo razvija u Evropskoj uniji. U Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji u
poslednjih pet godina prosečno je porastao za 24%. Nije čudo što je Žak Delor, bivši predsednik komisije,
imao toliko muke da od lidera Evropske unije dobije priznanje za značaj društvene ekonomije.
Do toga je došlo tek prošle godine na samitu Evropske unije, posvećenom problemima
zaposlenosti. Predsednici vlada i Evropske investicione banke priznali su da treći sektor stvara najviše
radnih mesta u Uniji.
U sledećih nekoliko godina biće nam potrebna sva pomoć koju možemo dobiti od trećeg sektora
kako bismo smanjili stopu nezaposlenosti koja nagriza naše društvo. Treba imati puno optimizma da bi se
verovalo da će u bliskoj budućnosti sam ekonomski rast biti dovoljan da bi se smanjili redovi nezaposlenih.
U stvari, najnovije prognoze Komisije o privrednom rastu za 1999. i 2000. godinu, u 11 zemalja sa
jedinstvenom valutom i u celoj Evropskoj uniji, čine se previše optimističnim. Za razliku od ostatka sveta,
Evropa može izbeći recesiju, ali će globalni pad svakako uticati na stopu rasta u Evropi.