prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 29
RAZMIŠLJANJA O DIJAKONIJI
Povodom susreta hrišćana iz istočne Evrope i
donošenja deklaracije iz Bratislave
(Hans Jorgen Torkelund)
Juna 1994. prihvatio sam poziv da prisustvujem drugim po redu »Dijakonijskim danirna« luteranske
crkve u Estoniji, koji su održani u jednoj skromnoj vikendici na jugoistoku Estonije u blizini mesta Otepee.
Susret je bio posvećen temi «Ljubi bližnjeg svoga kao samoga sebe«. Svakog dana je održano
samo po jedno predavanje, jedna služba i završna pobožnost jer su u središtu programa bili razgovori
izmeñu grupa. Moja supruga i ja učestvovali smo u radu grupe »Pomoć za razvoj«.
U Danskoj bi se razgovor o takvoj pomoći ticao pitanja o tome kako mi materijalno i finansijski
možemo pomoći drugima, jer polazimo od toga da smo mi bogati, a oni drugi siromašni.
Začuñujuće je bilo to što su se razmišljanjanja u estonskoj grupi, u kojoj je bilo 15-16 osoba, kretala
u sličnom pravcu. Ova grupa je postavljala pitanja poput ovih: Kako možemo pomoći našim susedima u
Rusiji i Belorusiji, koji su siromašniji od nas? Niko, naravno, nije imao gotove odgovore.
U razgovoru su uglavnom bila zastupljena sledeća stanovišta: Mi smo u situaciji primaoca, mi
primamo pomoć od crkvenih organizacija iz Finske, od ostalih skandinavskih zemalja i naročito iz
Nemačke. Na taj način se izgrañuju partnerske i pobratimljene zajednice. Pitanje je, meñutim, kakav
doprinos možemo dati mi iz Estonije? Šta jedna bogata crkvena zajednica sa Zapada može da nauči od
nas?
Nakon 50 godina sovjetske okupacije dobrodošli su svi kontakti sa Zapadom i pomoć koja je s tim
povezana. Ali mi hoćemo da budemo partneri, a ne samo primaoci pomoći.
Bilo mi je teško da tada učestvujem u diskusiji. Samo sam sedeo i gledao naborana, umorna i
iskrena lica naših domaćina. Trebalo je da im kažem: »Nemojte da se brinete zbog toga. Mi možemo od
vas tako mnogo da naučimo«. Njihov angažman i rad je bio ogroman. A sada su sedeli tu sa nama i
razmišljali o tome, kako da ono malo što imaju iskoriste na najbolji način za dobrobit drugih. Bili su pravi
pioniri dijakonije, a da toga uopšte nisu bili svesni.
Volonterski rad je bio izjednačen sa prostitucijom
Kao i na sastanku u Estoniji, i u Bratislavi su preovladavali razgovori u grupama od po 20 učesnika,
koji su zajedno provodili skoro ceo dan.