prirucnik Dijakonija 2002 draft3

48 Dijakonija - šta je to?
U početku sam se i ja slagao sa ovakvim mišljenjima. Zvučalo je, naime, tako logično.
Zatim sam jedno vreme ćutao. A danas otvoreno kažem da se ne slažem, jer verujem u put malih i
veoma konkretnih koraka.
Kada je i gde je dijakonija trajno izgrañena od gore na dole? Ne znam nijedan primer.
Ovde se radi o radu, o razvoju, a za to je potrebno vreme i to se počinje od dole. Uvek je tako bilo i
tako će ostati.
Direktan put se često samo čini najbržim. Doñite u Kopenhagen i uñimo zajedno u avion koji leti za
Njujork. Treba znači da letimo na zapad, ili jugozapad. Nije meñutim tako, jer ćemo leteti severozapad no
preko Škotske i nešto ispod Grenlanda, jer tuda vodi najkraći i naj brži put.
Pravila spadaju u život. Zašto? Zato da bi omogućila izuzetke. Bez pravila nema ni izuzetatak. A
bez izuzetaka nema ni života.
Ako je ispravno tumačimo, dijakonija je u suštini bezbrižna. "Neka tvoja leva ruka ne zna, šta čini
desna" - i sejač bezbrižno seje svuda, na putu, po stenovitom tlu, ispod trnja, na plodnom tlu i on "spava i
ustaje, dan za dan; a seme raste - a ne zna kako. Jer zemlja sama od sebe donosi plodove".
Cilj je dijakonije da tako živimo i radimo da bi se ljudi koji su dugo patili zbog telesnih i lili
duševnih bolova ponovo smešili ili čak i smejali i da bi sutrašnji dan čekali ohrabreni i sa nadom.
Zato smo potrebni jedni drugima.