prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 45
U Talinu (Estonija) i Rigi (Letonija) postoje dijakonijski centri, koji su dragoceni zato što koordiniraju
rad. Ali velikih institucija skoro da i nema, i mislim da ni ne treba žaliti zbog toga.
A sada o položaju dijakonije u centralnoj Evropi: u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mañarskoj i
Rumuniji.
Protestanti su svuda manjina u odnosu na katolike ili/i pravoslavce. Za vreme komunizma dijakonija
je svuda, izuzev u Poljskoj, bila potpuno zaboravljena.
Teško je opisati šta to još i danas znači - to je praznina koja je trajala 40, 50 godina (na Baltiku), a u
Rusiji čak 70 godina. U tom periodu nije bilo nikakvog novog dijakonijskog iskustva, nikakve dijakonijske
svesti, tradicije - nikakvog razvoja.
Pa ipak, sada se svuda javljaju najrazličitije inicijative! Češka, Mañarska i Rumunija zastupljene su
sa po tri članice u Eurodijakoniji. Mañarska Ekumenska humanitarna organizacija se angažovala u Čečeniji
i Jugoslaviji.
Svim našim prijateljicama i prijateljima iz bivsih komunističkih država zajedničke su tri potrebe u
pogledu dijakonije u meñunarodnom kontekstu. Hteli bi, pre svega, da čuju više i da i sami kažu nešto o
teologiji dijakonije; u ovoj želji oni nisu usamljeni, jer je to opšte obeležje dijakonije u Evropi. Druga potreba
se tiče razmene iskustva. Postavljaju mnoga pitanja: Kako vi to radite? Možemo li nešto naučiti od vas? Ali
danas se već svi nalaze u toj fazi razvitka da radije uče jedni od drugih, nego od nas sa Zapada. U svakom
slučaju niko od njih ne želi da bude podučavan. Treća potreba je ona za obrazovanjem i to na svim
nivoima: od elementarnih znanja o higijeni i nezi bolesnika, preko psihologije do modernih metoda
menadžmenta. I na ovom području se stvari razvijaju, tako da sada dijakonijske službe u istočnoj i
centralnoj Evropi same organizuje meñunarodne seminare. Pa ipak će potreba za razmenom obrazovnih
projekata izmeñu Istoka i Zapada još dugo postojati.
Rusija
Moramo se truditi da više upoznamo Rusku pravoslavnu crkvu, njeno shvatanje dijakonije i njenu
dijakonijsku tradiciju. Jer tako nešto postoji i pored 70 godina provedenih u pustinji.
Moskovska patrijaršija ima odeljenje za odnose sa inostranstvom. To odeljenje je članica
Eurodijakonije. Mada postoje problemi u ostvarivanju ekumenskih odnosa meñu crkvama, Ruska
pravoslavna crkva je širom otvorila vrata za razgovore o dijakoniji i za dijakonijsku saradnju.
Početkom aprila 2000. generalni sekretar Eurodijakonije Rajnhold Lanc i ja posetili smo u Moskvi
dve ponovo uspostavljene zajednice dijakonisa. Osnovane su pre 1917. qodine, a zahvaljujući rodbinskim
vezama carske porodice imale su tada kontakte sa Nemačkom i Danskom.
Pre desetak godina ponovo su oživljene ove sestrinske zajednice. Rečeno mi je da i u drugim
delovima Rusije, na Kavkazu, postoje slične sestrinske zajednice.