prirucnik Dijakonija 2002 draft3

16 Dijakonija - šta je to?
Pod socijalnom službom podrazumevam ublažavanje ljudske bede: služba pojedincu, porodicama,
grupama ljudi; dela milosrña. Pod socijalnom akcijom sažimam odstranjivanje uzroka ljudske bede:
političku, ekonomsku i ekološku delatnost; stremljenje za preobražajem pogrešnih društvenih razvoja;
stremljenje za pravednošću i mirom.
Sasvim je izvesno da se socijalna služba i socijalna akcija uvek iznova prepliću. Na primer, u
području integriteta nedostaje socijalna akcija političke vrste ako nije podržana ličnim angažmanom u
socijalnoj službi. Ali čak i sama dela milosrña neminovno imaju i sporedna politička dejstva.
Želeo bih još malo da se zadržim na ova dva glavna pojma: socijalna služba se uopšteno deklariše
kao hrišćanska obaveza. I kao što smo pozvani da lično prenosimo Božiju reč, tako smo na isti način
pozvani i na lično pružanje pomoći. I jedno i drugo su izraz ljubavi prema bližnjemu. Obe su oblici
svedočanstva o Isusu Hristu i obe treba da budu saosećajna reakcija na ljudsku bedu. Čak i u jednoj državi
gde se velika pažnja posvećuje društvenom staranju, kao što je na primer, Austrija, još uvek, na žalost,
postoje područja ljudske bede, koja ne pokrivaju državni i slobodni socijalni nosioci, a u kojima hrišćani
mogu i treba da preuzmu inicijativu.
Druga vrsta odgovornosti, socijalna akcija, jeste traganje za socijalnom pravdom. Ona posmatra
strukture iza ljudi; ona, na primer, istražuje reformu kazne no-popravnog postupka kao područje iza
rehabilitacije otpuštenih kažnjenika, ona ne želi samo poboljšanje uslova rada, već učestvovanje u
bdlučivanju posloprimalaca, ona prevazilazi brigu za siromašne i teži preobražaju ekonomskih i političkih
sistema, sve dok se ne postigne osloboñenje od siromaštva i t1ačenja. (Molim vas, nemojte misliti samo na
Austriju!) Ovakve socijalne promene često vode neophodnoj socijalno političkoj akciji. Poneki ljudi zaziru od
toga, plašeći se nemira meñu grañanima, pa čak i revolucije. Ali ja uopšte ne mislim na to. Ja mnogo više
mislim na političke procese koji su u skladu sa biblijskim principima, kao na primer, prava pojedinca i
manjina, poštovanje grañanskog autoriteta, dobrobit celokupnog društva, pravda za potlačene.
Ideje pravednosti i mira su središne u Bibliji. Mi, koji se nazivamo hrišćanima, moramo stoga da
posežemo ne samo za pravdom za druge, nego da i sami postupamo pravedno, u našim porodicama, u
ophoñenju sa potčinjenima i pretpostavljenima, te da pomažemo da se kod nas i svuda uspostave dobri i
miroljubivi odnosi.
Ko je za šta odgovoran?
Šta treba pojedinac da preduzme, šta grupe, udruženja, institucije, i pre svega kakvu ulogu treba da
ima crkva kao crkva?
Već smo nekoliko puta ustanovili da pored ličnog naveštanja mora postojati i lična socijalna služba.
To je zadatak pojedinačnih hrišćana. Oni treba da se prema svojim mogućnostima, darovima i zvanju
založe u oba područja,.