prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 43
društva i u okviru tog društva zalagati se za razvoj socijalnih inovacija i individualnih inicijativa. Postoji li
bolja škola grañanstva od aktivnih, participatornih neprofitnih organizacija koje ne poznaju granice".
"Evropeizacija" dijakonije
Osnivanje Eurodijakonije je bilo prvi korak u tom pravcu. Pod "evropeizacijom" podrazumevam pre
svega razmenu ideja, projekata i ljudi, i veoma sam skeptičan prema ideji "izvoza" dijakonijskih usluga u
druge zemlje, koja socijalnu pomoć svodi na običan izvozni artikal. Ja sam za saradnju na odreñenim
projektima sa lokalnim nosiocem projekta - za saradnju koja jača lokalne potencijale uz poštovanje
identiteta i kulture, jer je to ono čemu i Eurodijakonija teži.
Dijakonija - nije proizvod nego kultura
Pomagati nije proces proizvodnje već avantura susretanja. Znate li priču iz Evanñelja po Marku i
izlečenju slepog Bartimeja? Kada je Isus prolazio, Bartimej je zatražio pomoć. Isus se zaustavio i zapitao:
"Šta je ono što mogu učiniti za tebe?" Isus još ne zna šta treba da uradi i da li uopšte postoji potreba za
njegovom pomoći. Isus ne nudi slepom čoveku svoju isceliteljsku pomoć, već pokazuje lično interesovanje.
Njegove "usluge" počinju solidarnim aktom razumevanja - pitanjima: Ko si ti? Šta želiš? Kvalitet
dijakonijske pomoći ne predstavljaju profesionalno znanje, terapijski ili finansijski resursi, već spremnost da
shvatimo jedinstvenost svakog pojedinca i višestranost njegovog života.
Nesumnjivo je da pomoć treba pružiti svima onima kojima je potrebna. Svaka osoba koja očekuje
pomoć u dnu srca traži solidarnost, dobročinstvo, traži čoveka koji nije ravnodušan prema njoj. Svako iz
ličnog iskustva zna da kada u bolnici pritisnemo zvonce, ne zovemo u stvari negovateljicu nego "sestru". U
mnogim dijakonijskim ustanovama deca vaspitače nazivaju "bracom". Njihov je zadatak da deci ne prilaze
kao pedagozi već kao ljudi u čijoj se blizini ona dobro osećaju. Sve što činimo pornažući, treba da
konkretizuje naše poštovanje ljudskog dostojanstva i da izgrañuje naš odnos prema toj osobi. Dijakonija
nije proizvod, nego kultura.
Koji su kriterijumi koji odreñuju kvalitet života često je pitanje u zdravstvu i socijalnoj pomoći I brizi.
Ispunjenje tih kriterija često ne zavisi od materijalnih momenata i od količine raspoloživih sredstava.
Naprotiv.
Fredi Zal iz Milhajma piše svom lekaru: "Kao veoma teško hendikepiran čovek koji ne bi mogao da
preživi bez pomoći drugih, imam pravo na odreñena očekivanja u odnosu na svoje okruženje. Ja sam deo
celine i kosmosa i doprinosim tome da niko ne zaboravi ovu celinu". lako govori o sebi, on govori i u ime
svih drugih koji su zajedno sa nama deo te celine - to su bolesnici, mladi ljudi sa psihičkim poremećajima,
bespomoćni stari ljudi, narkoman i, beskućnici. Njihova sudbina i njihove životne želje jesu i ostaju pravi
izazovi za dijakoniju.