prirucnik Dijakonija 2002 draft3

88 Dijakonija i Evropa
Kafić je nastavio sa radom, i od privremenog projekta, kakav je bio u početku, došlo je do otvaranja
radnog mesta domaćice parohije. Kada je radni dan produžen na vreme od 9.00 - 16.00 časova, broj
prepodnevnih posetilaca se povećao, što je bio prilično neočekivan rezultat. Prve godine smo bili zatvoreni
u julu, što se pokazalo kao greška jer je ljudima dugo trebalo da se posle odmora ponovo naviknu da
dolaze. Sledećeg leta je kafić bio sve vreme otvoren, a osoblje su činili mladi, koji su za to bili i nešto malo
plaćeni, kao i volonteri. Posetioci iz inostranstva koji su prolazili ovuda takoñe su svraćali, kao i mnogi
drugi, te se ovaj kafić pokazao kao veoma dragocen.
Pokazalo se da je kontinuitet ključna stvar. Ovaj kafić je, naime, postao redovno sastajalište i centar
dijakonijske službe u Mantorpu. Osoblje parohije provodi tu svoje pauze, mladi svraćaju dok čekaju
autobus, ljudi svih uzrasta koji imaju malo slobodnog vremena tokom dana takoñe navrate ponekad. Meñu
njima je i jedna grupa muškaraca koji navraćaju skoro svakodnevno, a klub muškaraca se u kafiću sastaje
svakog četvrtka. Ovaj rad nije usmeren ni na jednu odreñenu ciljnu grupu, ali neka vremenom stečena
svojstva, poput odreñenog menija odreñenog dana, mogu izazvati kod ljudi osećanje postojanja nekog reda
i u njihovim životima koji se po stiže redovnim posećivanjem kafića. Cene se, naravno, drže na minimumu.
Iz početne ideje kafića razvilo se još nekoliko oblika rada, meñusobno vrlo tesno povezanih, i tako
se oblikovao dijakonijski način razmišljanja. Dijakonijski rad nije privilegija samo dijakona. Osnovni princip
pri regrutovanju volontera jeste da je dobrodošao svako ko želi da učestvuje, pošto to nije samo obavljanje
nekih poslova. Trenutno razmišljamo o daljem razvitku: da li postoji potreba za radom kafića i uveče,
recimo za one koji rade tokom dana? A možda postoji i potreba da se služba za druženje proširi i na druge
delove ove velike grupe parohija?
Nina Aronson (Ninna Aronsson), dijakonisa
parohija Mantorp, eparhija Linkeping (Linköping)
POZOVI ME! JAVIĆU SE!
Do sredine 80-ih godina opštinska skupština se starala da se neki stari ljudi koji žive sami svako
jutro pozovu telefonom. Kada se ovaj projekat okončao, dijakon iz naše parohije je tu obavezu preuzeo kao
jedan vid dijakonijskog rada.
U početku su parohije davale oglas u lokalnoj štampi, dajući informacije o ovoj novoj službi i
podstičući ljude da se odazovu. Oglas je glasio ovako:
»Da li živite sami, a želite da neko sazna kako ste i da li ujutro uspevate nekako da ustanete iz
kreveta? U tom slučaju evo nečega za vas. 1. januara 1990. godine parohije Mjelbi (Mjölby) i Hegbi
(Högby) otvaraju jednu telefonsku službu. To znači da će vas dijakon, ili neko drugi, nazvati ujutru izmeñu
8.00 i 10.00 sati da vas pita kako ste, i to je potpuno besplatno. Jeste li zainteresovani? Ukoliko jeste,
nazovite dijakona na ... «
Patronažna služba centra za socijalni rad je zamoljena da ljudima sa kojima radi podeli letke, a kao
rezultat toga prijavio se velik broj ljudi koji su želeli da budu pozvani. Njih je potom