prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 39
Evropska realnost - trgovački duh dominira
Evropa, kao zajednica država s bliskim vrednosnim sistemima, tek je u fazi nastanka i njene
kontrure se tek ocrtavaju. Mnogo dalje se otišla na polju ekonomije. Pokreti za emancipaciju i
sekularizaciju, u prvom redu reformacija i prosvetiteljstvo pretvorili su stari kontinent, nekada hvaljen kao
"hrišćanski zapad", u novu Evropu u kojoj vladaju ateistička racinalnost u nauci, tehnologiji i ekonomiji. Nije
slučajno što se Evropska zajednica konstituisala prvenstveno kao ekonomska i tehnološka zajednica, a tek
zatim i kao kulturološka i socijalna zajednica. U EZ dominiraju trgovački duh i takmičarska euforija.
Jedinstvena Evropa je tek u nastajanju. Pri tome se istovremeno, i pri tom brzo, odvijaju dva
procesa: civilizacijsko-kulturološki dijalog i pragmatično-politička akcija. Na civilizacijsko-kulturološkom
planu sve se evropske nacije kreću ka zajedničkom kanonu kulturne tradicije i društvenog standarda. U
praksi i politici one se orijentišu prema Evropskoj zajednici, kao najuspešnijem modelu integracije do sada.
Različita očekivanja i zahtevi upućuju se ka dijakoniji iz oba domena: sa stanovišta kulture to je
pitanje doprinosa hrišćanstva humanizaciji uslova života i izgradnji evropskog identiteta, a sa pragmatičnopolitičkog
stanovišta to su novi ekonomski i pravni okvirni uslovi za socijalnu pomoć. U prvom slučaju radi
se o Evropi kao ideji, kao ubeñenju, gde je hrišćanstvo izvor etike i kolevka ljudskog dostojanstva, a u
drugom o Evropi kao neutralnom tržištu za karitativni rad, gde se ostvaruju osnovni principi EU: slobodno
kretanje pojedinaca, robe, usluge i kapitala. U kulturološkom smislu dijakonija se smatra pokretom,
protestantskom inicijativom ljubavi prema bližnjem i socijalne odgovornosti; u pragmatično-političkom
konkretnom institucijom i ustanovom socijalne zaštite i brige.
Dijakonija kao preduzeće
Neosporno je da su dijakonijske ustanove preduzeća; one zapošljavaju ljude i imaju odreñeni
učinak. One to čine iz vlastitih pobuda, ali i u okviru socijalne zaštite i brige, koja je u nadležnosti države.
Za iskazivanje identiteta dijakonijske ustanove dovoljne su svega tri reči:
"Mi za druge". Za razliku od profitno orijentisanih socijalnih ustanova, koje ne uključuju element
karitativnosti, dijakonijske ustanove ne rade za sebe. Nijedna dijakonijska ustanova nije osnovana sa ciljem
da svom vlasniku obezbedi profit. Ekonomska osnova dijakonije je okrenuta ka opštem dobru. Dijakonijske
službe sve svoje resurse stavljaju u službu funkcionisanja države i društva kao solidarne zajednice.
Obavezi države da brine o opštem dobru svojih grañana odgovara karitativna briga u dijakoniji.
Socijalni smisao dijakonije nije ograničen na pružanje efikasnih usluga po ekonomičnim cenama. U slučaju
dijakonije primena sopstvenih resursa za dobrobit drugih znači i zaštitu socijalnih prava - dijakonija je i
zastupnik marginalizovan ih, ona podstiče i umnožava volonterski rad, i konačno, ona je forum
socijalnopolitičkog diskursa.