prirucnik Dijakonija 2002 draft3

6 Dijakonija - šta je to?
OD DEKLARACIJE IZ BRATISLAVE DO DIJAKONIJSKE POVELJE
(Walther Specht, Diakonie Jahrbuch 2000)
1. O počecima Evropske dijakonije
Pojam službe je vrednost od univerzalnog značaja za dijakoniju, a istovremeno i za razvoj ideje i
samog procesa ujedinjavanja u Evropi. Još pre dvesta godina je Johan Hinrih Vihern (Johann Hinrich
Wichern) razvoj socijalnog pitanja u Nemačkoj prikazao u okviru evropskog konteksta. "Kada bih pisao o
uličnoj deci u Hamburgu, povezao bih njihovu situaciju sa situacijom u Engleskoj; opisao bih probleme
iseljenika ... pojavila bi se sudbina iseljenih fogelberških metlara na isti način kao i situacija sezonskih
radnika u Parizu."
Švedski nadbiskup Natan Sederblom (Nathan Söderblom) u leto 1925. godine sazvao je Prvu
ekumensku dijakonijsku konferenciju hrišćana. Ova konferencija pod naslovom «Univerzalna hrišćanska
konferencija života i rada» (Universal Christian Conference of Life and Work) održana je u Štokholmu
nakon dugogodišnjih priprema, a pod uticajem strahota Prvog svetskog rata. Tokom konferencije
odzvanjao je moto: «Evropi je potrebna dijakonija!» Evropski program Sederblom Štrom (Strohm) je sažeo
na sledeći način: «Dijakonija je hrišćanska praksa. Ona ujedinjuje hrišćane. Meñutim, dogmatsko
razmišljanje može dovesti do razdvajanja crkve. Dijakonija mora da nauči da se bori sa ljudskim
problemima u svakoj zemlji i na svakom kontinentu. Ovo polazište je prihvaćeno kao temelj perspektive
dijakonijskog delovanja.»
Za dvadesete godine dvadesetog veka vezuje se i početak Evropskog udruženja za dijakoniju.
Usled nadolazećeg nacionalsocijalizma u Nemačkoj i Drugog svetskog rata sa njegovim strahovitim
posledicama ovaj početak pun nade se naglo prekida već nakon nekoliko godina.
Prva svetska konferencija Svetskog saveta crkava održana je 1949. godine, dakle u vreme
političkog nastanka Ujedinjenih nacija, koje su na generalnoj konferenciji 10. decembra 1948. godine
objavile «Opštu deklaraciju o ljudskim pravima». Istovremeno ponovo oživljava Evropsko udruženje za
dijakoniju, koje je u vreme hladnog rata i u periodu zategnutosti izmeñu Istoka i Zapada bilo važna spona
njihovog povezivanja.
Pad berlinskog zida i završetak hladnoga rata 1989. godine omogućili su Evropskom udruženju za
dijakoniju da se ponovo posveti zadacima sa sveevropskim perspektivama i ciljevima. Usled sve jačeg
privrednog i socijalnog razvoja unutar Evropske unije pokazalo se neophodnim da se u središte Unije u
Briselu za izvesno vreme smesti i dijakonijsko-političko zastupništvo, te da se kao evropska platforma
unutar EU osnuje EURODIACONIA (Eurodijakonija). Razmišljanja i pripreme za ovo počele su još pre
političkih promena u odnosima izmeñu Istoka i Zapada. I kao što su se unutar Evropske unije na programu
našle