prirucnik Dijakonija 2002 draft3

66 Dijakonija i Evropa
Odluke sinoda
Mesto dijakonije u Crkvi odreñeno je raznim sporazumima i crkvenim dokumentima koji su usvojeni
na crkvenom sinodu. Ovi dokumenti definišu dijakoniju kao jedan aspekt Crkve i kao integralni deo crkvene
aktivnosti, i istovremeno odreñuju da su ordinirana crkvena lica biskupi, sveštenici i dijakoni.
Ova jednostavna formulacija je odigrala odlučujuću ulogu u razvoju crkve u Letoniji i omogućila
razvoj i napredovanje dijakonije.
Zatim je za počela duga diskusija o tome koji model dijakonijskog rada treba odabrati: nemački sa
razvijenim institucijama ili skandinavski sa ordiniranim dijakonima. Jedno je ipak bilo jasno: crkve u Letoniji
zahtevaju sopstvenu koncepciju dijakonije, koja će odgovarati sadašnjem stanju u Crkvi i društvu.
U toku 1996. godine započeo je brz razvoj dijakonije, naročito dijakonijskih aktivnosti i projekata.
Čim su stvorene osnove za razvoj dijakonije, Crkva je bila spremna da odgovori potrebama društva i
zasnuje projekte koji su odražavali njenu brigu za ljude i njihove brojne potrebe.
Tako su nastali projekti: dijakonijske stanice, SOS telefoni, Savetovane službe, besplatne kuhinje,
lekarske ekipe, krizni centri, dnevni centri, rehabilitacija bivših zatvorenika i drugi dijakonijski projekti.
Kao u svakom procesu koji se naglo razvija i ovde je postojao rizik od konflikata, što nam je
prouzrokovalo mnogo problema u radu.
Zato se pojavila potreba da se odrede teorijske i organizacione osnove za dijakonijski rad. Teoriju bi
trebalo razvijati paralelno i zajedno sa praksom. Mi to nismo mogli uraditi istovremeno, tako da su teorijske
osnove formulisane nešto kasnije. U toku 1997/98. Dijakonijski savet i Crkveni sinod usvojili su sledeće
dokumente:
· Teološke osnove dijakonije zasnovane na veri,
· Preambulu dijakonije,
· Program dijakonije,
· Pravilnik o organizovanju dijakonije i osnivanju dijakonijskih centara.
Ovi dokumenti se ne razlikuju bitno od sličnih dokumenata u norveskoj i nemačkoj crkvi, ali su
prilagoñeni lokalnoj situaciji i potencijalima naše crkve.
Pošto se dijakonija razvijala dinamičnije od crkvenih opština i od ostalih struktura unutar crkve, to je
izazvalo razne tenzije u crkvenim opštinama, kojima su nedostajali profesionalni kadrovi. Trebalo je
primeniti razne metode i sredstva da se ovaj konflikt ne bi pretvorio u širi sukob. Zbog toga je bilo izuzetno
važno da se razradi koncept dijakonije unutar crkve i da se izrade precizne instrukcije i pravila za dijakonski
rad i ostale vidove rada u crkvenoj opštini. Tako su unutar Luteranske crkve u Letoniji pripremljeni predlozi
za dijakonsku kancelariju. Taj proces još uvek traje i njegov cilj je da unutar crkve nañe odgovarajuće
mesto za dijakoniju, pružajući joj mogućnosti za razvoj i rad.