prirucnik Dijakonija 2002 draft3

94 Dijakonija i Evropa
model ovakvog vida saradnje. Ostatak nedelje smo provodili organizujući edukaciju u okviru službe za
crkvena lica i ostale iz eparhije, kao i na prikupljanju materijala. Na adrese 133 ženska prihvatilišta po celoj
Švedskoj poslali smo upitnike.
Metodi
Naše aktivnosti su bile usmerene u tri osnovna pravca:
1. Lični razgovori i druga vrsta praktične podrške zlostavljanim ženama hrićanske vere,
ponekad i aktivnim članicama odreñenih verskih grupa/pastvi.
2. Edukacija u okviru službe za crkveno osoblje i ostale u eparhiji obezbeñivanjem
informacija i obuke o tome kako pružiti podršku ženama žrtvama muškog nasilja i, još uže,
hrišćankama u takvoj situaciji.
3. Pravljenje mreže i povezivanje njenih članova i uključivanje svih dostupnih resursa u
lokanoj zajednici, npr. ženskih prihvatilišta i osoblja crkava.
Izveštaj o onome što je utvrñeno
Teško je prihvatiti činjenicu da je fizičko, psihičko i seksualno zlostavljanje zastupljeno čak i u
hrišćanskim porodicama, a reakcije na njeno otkrivanje mogu biti različite. Zastrašujuća je pomisao da je
neko ko pripada zajednici izgrañenoj na ljubavi prema Bogu u Hristu sposoban za tako strašno nasilje o
kome su posvedočile mnoge žene, a koje prevazilazi sve verske okvire.
U ličnim razgovorima, pismima ili telefonskim pozivima žene su posvedočile da se njihova situacije
tokom godina postepeno pogoršavala. Izgleda da ne postoji neka posebna razlika ni u pogledu karaktera
zloupotrebe, niti njenog sadržaja, izmeñu nasilja koje trpe sve žene i onog koje trpe hrišćanke. Svrha nasilja
je istovetna: muškarac želi da zadobije moć i kontrolu, prvenstveno nad ženom, ali i nad decom. Meñutim,
ispod ove uobićajene 'površine' postoji i drugi nivo na kom se nalaze specifičniji problemi koji pogañaju
hrišćanske žene, te se stoga tiču i hrišćanskih muškaraca.
Mala je verovatnoća da će zlostavljana žena ulepšati svoju priču. U većini slučajeva žena ne želi da
govori o svom problemu, radije se povlači, bar dok ne oseti da slušalac može da podnese ono što će čuti.
Problem je i to što i muškarac koristi Bibliju, koju tumači na svoj način, što se čak i poziva na službu
u crkvi u prilog svom ponašanju i podreñenoj ulozi žene. Propovednici i teolozi moraju jasnije da se
izražavaju. Ljudi čuju ono što se govori onako kako to njima lično odgovara i tumače to shodno svojim
ciljevima, što je u ovom slučaju problem muškaraca.
Odgovori na upitnike poslate na adrese 133 ženska prihvatilišta širom Švedske pokazuju da
Zlostavljanje postoji meñu hrišćanima širom zemlje, ali nema pokazatelja o njegovoj učestalosti. Ovi
odgovori su takoñe pokazali da su neki stavovi i osećanja učestaliji meñu zlostavljanim hrišćankama nego
meñu drugim ženama sa istim problemom. Ti stavovi su sledeći: