prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija i volonteri 111
4. poglavlje: Pitanja i izazovi volonterstva
Globalizacija
32. Volonterstvo polako podleže pritisku globalizacije. U zemljama industrijalizovanog severa postoji
velika zabrinutost zbog opadanja popularnosti volontiranja, čemu doprinosi sve manja posvećenost veri,
raspad tradicionalnih društvenih zajednica i porast individualizma. U zemljama u razvoju raste zabrinutost
zbog toga što ekonomska isplativost i smanjenja obima sredstava u javnim službama prebacuju ogroman
teret na volontere u društvenim grupama i udruženjima za pružanje uzajamne pomoći. U mnogim zemljama
sve veći broj žena na zvaničnom tržistu rada potiskuje volontere naročito iz domena pružanja nege (iako
sve studije iz ove oblasti ukazuju na to da je broj žena i muškaraca koji volontiraju približno isti), dok sve
manja društvena angažovanost mladih dovodi u pitanje opstanak samog volonterstva i skreće pažnju na
potrebu da mladi uče o grañanskim vrednostima.
33. Na svu sreću, nisu svi trendovi usmereni protiv volonterstva. Starenje stanovništva, što
predstavlja problem u mnogim delovima sveta, samo povećava teret koji nose volonterske službe za negu,
ali istovremeno otvara i nove mogućnosti za volonterski rad meñu novim i sve aktivnijim predstavnicima
generacije tzv. trećeg doba. Iako razvoj na polju tehnologije komunikacije nosi sa sobom rizik još većeg
smanjivanja društvene interakcije, on takoñe otvara i nove mogućnosti za volonterske aktivnosti. Internet se
pokazao kao veoma važan resurs za društvene grupe i grupe koje organizuju i vode kampanje u cilju
širenja ideja i okupljanja pristalica. U komentaru Izvestaja o ljudskom razvoju navodi se sledeće: 'Društveno
izopštene i manjinske grupe su osnovale svojevrsne 'sajber zajednice' kako bi se udružile makar putem
Interneta i borile protiv prećutkivanja kršenja njihovih prava' (UNDP, 1999). Širenje globalne informacione
tehnologije omogućava da se i ljudi sa posebnim potrebama, kojima je ranije bilo uskraćeno učešće,
angažuju da volontiranju, ostajući u svojim domovima.
34. U poslednje vreme se pojavljuju i drugi vidovi volonterstva. Jedan od najzanimljivijih je tzv. kredit
u vidu usluge, ili programi 'vremenskog dolara', u kojima ljudi koji učestvuju u volonterskim aktivnostima
bivaju vremenom 'plaćeni' prilozima drugih volontera. Danas postoji preko 200 takvih programa u SAD, a
sama ideja privlači pažnju mnogih drugih zemalja, uključujući Japan, Švedsku, Veliku Britaniju i Nemačku.
Mnogi od ovih programa su veoma složeni i imaju centralni kompjuterski sistem koji beleži svaki zarañen i
potrošen 'vremenski dolar', te učesnicima programa uredno polaže račune. Pristalice takvih programa ističu
njihovu vrednost u povećanju društvenog kapitala i u rušenju tradicionalnih stereotipa, koji volontiranje
predočavaju kao dobrotvornu delatnost, i to na principu uzajamne razmene. Vlada može da podrži razvoj
takvih programa tako što bi ih oslobodila plaćanja poreza i učesnicima omogućila da svoj 'vremenski kredit'
iskoriste za plaćanje nekih drugih usluga poput, recimo, zdravstvenih, ili za nastavak školovanja. Program
volonterske službe AmeriCorps iz SAD-a već omogućava korišćenje 'vremenskih dolara' za otplatu
studentskih kredita.