prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija i volonteri 103
2. poglavlje: Tipologija volonterstva
14. Pošto je utvrñen okvir u koji se mogu uvrstiti mnoge veoma različite vrste aktivnosti koje se sve
zajedno podvode pod volonterstvo, potrebno je dati i neke konkretne primere toga kako se ove aktivnosti
manifestuju u praksi. Moguće je odrediti najmanje četiri različite vrste volonterske aktivnosti, i to na osnovu
kriterija konačnog ishoda ili konačne svrhe: uzajamna pomoć ili samopomoć, filantropija ili služenje
drugima, učešće u javnom angažovanju, samo angažovanje ili rad na kampanjama. Svaka od ovih vrsta
aktivnosti javlja se u svim delovima sveta. Meñutim, oblik svake od njih, te njihova meñusobna
uravnoteženost ili preplitanje - bitno se razlikuju od zemlje do zemlje. Faktori koji utiču na prirodu
volonterstva uključuju ekonomsku, društvenu i političku strukturu zemlje, kao i njen stepen razvijenosti. Po
pravilu, što je zemlja ekonomski manje razvijena, manja je vervatnoća da će njene volonterske strukture biti
jako formalne, odnosno u njoj će biti jači neformalni sistemi podrške i mreže za uzajamnu pomoć i
samopomoć. Nasuprot njima, industrijski razvijenije zemlje će imati formalnije volonterske strukture sa
većim naglaskom na filantropskim oblicima aktivnosti. Pod ovim se nikako ne podrazumeva da su razvijene
zemlje u pogledu volonterstva bogatije od zemalja u razvoju. Pre bi trebalo reći da je oblik volonterstva
uslovljen društvom na kom deluje. Prirodno je što postoje delovi sveta u kome je volonterstvo razvijenije
nego drugde, u nekim zemljama politički sistem čak radi na suzbijanju slobodnog udruživanja i učešća
grañana u raznim organizacijama. Meñutim, volonterstvo postoji čak i u zemljama u kojima se ono ponekad
i suzbija. Četiri osnovne kategorije koje čine volonterstvo se meñusobno ne isključuju, ali meñu njima
postoji sasvim očigledno preklapanje. Tako, na primer, volonteri koji su uključeni u rad neke filantropske ili
uslužne agencije mogu biti uključeni i u javno zastupanje, voñenje i organizovanje kampanja. Isto tako,
uzajamna pomoć može biti i na korist nekog drugog osim onih koji su direktno njom obuhvaćeni.
15. Sasvim je logično pretpostaviti da religija ima bitan uticaj na volonterstvo. U studiji koja obuhvata
Brazil. Ganu, Egipat, Indiju i Tajland, kao predstavnike hrišćanstva, afričkih religija, islama, hinduizma i
budizma, Salamon i Anhajer (Salamon - Anheier, 1999) tvrde da su veličina i oblik volonterskog i društvenog
sektora, kao i volonterska praksa u svakoj od ovih zemalja pod velikim uticajem dominantne religije. Iako su
u svim religijama milosrñe i dobročinstvo jedno od osnovnih načela, različiti stavovi prema državi,
individualizam i institucije doveli su do veoma različitih obrazaca volonterskih aktivnosti. Za zemlje judeohrišćanske
tradicije se pretpostavlja da rade na razvoju volonterskih udruženja i formalnih oblika
filantropske volonterske aktivnosti, dok se zemlje budističke i islamske tradicije povezuju sa neformalnim
vidovima volonterske delatnosti.