prirucnik Dijakonija 2002 draft3

72 Dijakonija i Evropa
hendikepirane i socijalno ugrožene, na kuće za odmor i susrete kao što su npr. »Kuća pomirenja« u
Berekfirde-u, kao i na centre za obuku, koje ne posećuju samo crkveni predstavnici - mnogo toga je
finansirao ili inicirao HEKS - u velikoj meri smo upućeni na tesnu saradnju i razumevanje sa drugima i one
mogu postati mestom kreativnih susreta.
Pri tome se oslobañamo naših predrasuda i zastarelih shvatanja, sagledavamo svet iz sasvim nove
perspektive i napuštam o geto koji smo sami izgradili.
Stižem do zaključka: možda sam previše govorio o problemima i opasnostima novostečene slobode
koju ne prate pravda i red, kao i o problemu daljeg opstojavanja totalitarnih struktura. Ali ako pomislimo na
to da u istoriju poslednje dekade spadaju i etničke katastrofe na Balkanu, možda ćete razumeti ovako
kritičan pristup. Najpozitivnije u ovoj novoj situaciji u mojoj zemlji jeste činjenica da uprkos svemu niko ne
želi povratak na staro. Čarobna dinamika novog društva sve nas je osvojila, jer ono što je tzv. socijalizam
izmeñu ostalog činilo tako avetinjskim bila je njegova statičnost i nepromenljivost . Mala digresija:
verovatno nije slučajno ni to da od 1988. godine počinje da opada inače veoma visok stepen samoubistava
u Mañarskoj.
Saznanje i uverenje da kao mala istočnoevropska zemlja možemo uzeti svoju sudbinu i svoju
budućnost u svoje ruke bili su mobilizirajuća snaga prvih godina. Skoro pristupanje Evropskoj zajednici,
očekivano blagostanje i stabilnost ispunjavaju nas radosnim očekivanjem. Da li su ova nadanja realna s
obzirom na vreme pristupanja i očekivane efekte? Mnogi smatraju da pristup Evropskoj zajednici treba da
bude više od privredne integracije. Ne želimo priključenje, nego harmonično približavanje. Želimo da
uskladi mo našu buducu privrednu situaciju sa našim hiljadugodišnjim kulturnim i duhovnim bogatstvom!
I na kraju. Poslednje pitanje bi hteo da formulišem u odnosu na vašu zemlju, na Švajcarsku: da li će
integracija u Evropu biti praćena istovremenim jačanjem regionalnog, nacionalnog i kulturnog identiteta, ili
će unutrašnje snage novih članova Zajednice toliko oslabiti da će ideološku diktaturu zameniti diktatura
tržišta?
Politički odgovorni ljudi su svesni toga da pristup Evropskoj zajednici može umesto starih, srušenih
granica, izgraditi neke nove - a to ne bi smelo da bude konačan rezultat. To su samo neka od naših pitanja,
koja su verovatno i vaša pitanja. Diskutujmo o njima zajedno i slobodno, ovde izmeñu Istoka i Zapada.