prirucnik Dijakonija 2002 draft3

44 Dijakonija - šta je to?
CILJEVI I ZADACI DIJAKONIJE U EVROPSKOM KONTEKSTU
(Hans Jørgen Torkelund, referat na konferenciji Kajzersverter-udruženja, mart 2001)
Počeću od kraja jer prvo hoću da govorim o tome šta podrazumevamo pod "evropskim kontekstom"
i kako ćemo ga opisati?
Ne postoji evropski kontekst! Treba koristiti množinu, jer postoje samo "evropski konteksti". Gledano
iz Japana Evropa je možda jedinstvena, ali mi koji živimo u njoj svesni smo činjenice da je položaj dijakonije
unutar njenih granica veoma različit, bar u tolikoj meri u kolikoj je i ona sama različita.
Odmah na početku želim da naglasim: kada kažem "Evropa" mislim na Evropu, a kada mislim na
Evropsku zajednicu kažem "Evropska zajednica" ili jednostavno EZ. U Nemačkoj često postoji nepreciznost
u upotrebi ovih termina. EZ je jako važan deo Evrope - ali ona nije Evropa.
I, da ne zaboravim: pod "dijakonijom" podrazumevam danas socijalni rad evropskih crkava koje ne
pripadaju Rimokatoličkoj crkvi, mada naše katoličke sestre i braća već odavno poznaju ideju dijakonije, a i
Caritas je stariji od Eurodijakonije.
Konteksti
Odakle ćemo sada početi?
Od Baltika - od tri male zemlje, prema kojima mi sa severa osećamo naročitu odgovornost i
simpatije.
Estonija, Litvanija i Letonija nikada nisu bile delovi Sovjetskog Saveza. Kao što Danska izmeñu
1940. i 1945. nije bila deo Nemačke već okupirana zemlja, tako su i ove tri baltičke zemlje bile okupirane -
samo ne pet, već pedeset godina. I to su tri zemlje, iako smo ih mi za vreme njihove okupacije zamišljali
kao jednu porodicu sličnu Danskoj, Norveškoj i Švedskoj. To je meñutim potpuno pogrešno. U stvarnosti su
to tri sasvim različita jezika, različite istorije i kulture, tri različita mentaliteta.
U Estoniji i Letoniji je ranije postojala Luteranska narodna crkva (Volkskirche).
Luteranske. crkve su još uvek srazmerno velike, ali nisu više narodne crkve. I pošto se pastori pedeset
godina nisu smeli baviti dijakonijom, danas, po pravilu, imaju veoma malo ili nimalo razumevanja za
dijakoniju.
Nadbiskup Letonije je hvale vredan izuzetak.
Litvanija je katolička zemlja sa neznatnom luteranskom manjinom.
Na Baltiku danas nema nijednog doma sa dijakonisama i tako će verovatno i ostati. Ali ima
dijakonije! U njoj rade veoma angažovani laici, često volonterski. Oni su naravno započeli sa veoma malim,
konkretnim projektima - i to je dobro!