prirucnik Dijakonija 2002 draft3

120 Dijakonija i volonteri
KRATKA ISTORIJA VOLONTERSTVA
(Arthur Gillette, autor knjige «Milion volontera - Priča o delovanju mladih» )
Dana 26. decembra 1999. mom prijatelju, koji živi u malom selu na severu Francuske, ciklon koji je
tog dana prouzrokovao razaranja po Zapadnoj Evropi uništio je deo krova na kući. Cim je vetar utihnuo on
je otišao na tavan da vidi kolika je šteta načinjena, a ubrzo mu se pridružio i njegov sused koga je jedva
poznavao. On je video kako lete crepovi sa krova kuće mog prijatelja, i spontano je sam došao. Teškom
mukom je doneo ogromnu plastičnu ploču kako bi pokrio rupu kroz koju je padala olujna kiša.
Izuzetan, nesebičan gest dobrosusedstva u sve više individualizovanom svetu usredsreñenom na
pojedinca? Možda ...
Sigurno je da je u svim preindustrijskim društvima, i da je još uvek i danas, uglavnom u zemljama
Trećeg sveta, uzajamno pomaganje bilo, i još uvek jeste, od suštinskog značaja za opstanak ruralnih
zajednica (na primer, pri sakupljanju žetve, izgradnji domova za stare i bolesne, održavanju puteva, itd.).
Možda su u devetnaestom veku industrijalizacija, novac kao sredstvo razmene, desocijalizacija i
anonimnost koje su pratile urbanizaciju, podrili vrednosti poput solidarnosti i uzajamnog pomaganja.
Te vrednosti su se ponovo javile krajem dvadesetih godina 20. veka kao protivteža mržnji i
strahotama Prvog svetskog rata. Tog leta, udružila se grupa austrijskih, engleskih, francuskih, nemačkih i
švajcarskih volontera, od kojih su neki bili bivši vojnici i, stoga, i bivši neprijatelji, kako bi ponovo izgradila
jedno selo u blizini Verdena (nedaleko od kuće mog prijatelja) koje je uništeno u bici koja je odnela više od
million života.
Od tog prvog meñunarodnog volonterskog kampa nastao je moderni volonterski uslužni pokret, još
uvek aktivna organizacija, poznata pod francuskim nazivom i akronimom Meñunarodne društvene usluge.
M.D.U. je uskoro dobio mlañu braću i sestre kako se volonterski pokret širio u 20-im i 30-im godinama 20.
veka. U to vreme on je često viñen kao sredstvo širenja prijateljstva meñu mladim ljudima iz različitih
zemalja Evrope. On je postojao u zemljama toliko različitim kao što su to bile SAD i Bugarska u periodu
teške ekonomske krize nakon 1929, i to kao sredstvo kojim bi se nezaposlenim mladim ljudima pružila
mogućnost da rade nešto društveno korisno a sebi obezbede krevet i hranu. Da je ovaj pokret moguće
izvitoperiti i udaljiti od njegovih internacionalnih i pacifističkih ideala pokazao je primer Hitlerjugend
Arbeitsdiensta (radnih birigada mladih) u Nemačkoj, i sličnih pojava u ostalim totalitarnim državama.