prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 51
Dijakonija krije u sebi sakramentalnu dimenziju, a sakramenti imaju dijakonski osnovni uzor. Oni se
uzajamno uslovljavaju i oploñuju život zajednice. Put dijakonije polazi od sakramenta pred oltarom, gde
prima milostivo obraćenu Božiju dijakoniju u sam svet onih bespomoćnih, potrebnih utehe i onih koji su
mnogostruko poraženi, a zatim ih zajedno sa njima vraća do oltara, gde Bog iznova deli svoje darove.
Zajednica koja na taj način dijakonski živi, otvoriće prostor i pružaće dobrodošlicu i jakima i slabima,
strancima i domaćima. Ona će istovremeno brižljivo razmatrati sredinu i pri pomoći da se razviju mnoga
zajedništva u kojima oni koji traže pomoć i oni koji pomažu udruženo pokušavaju da urade ono neophodno,
otkrivajući time svoju sopstvenu potrebu za pomoći.
2. Dijakonija u Evropi
U Deklaraciji iz Bratislave, vidljivi proces unutar Konferencije evropskih crkava ima odlučujući
značaj. Pitanje o budućnosti dijakonije, treba najpre sagledati kao pitanje o živom nasleñu njene tradicije, a
s druge strane, kao pitanje o specifičnom doprinosu protestantizma budućem državno-socijalnom i
duhovnom razvoju Evrope. Nemački sociolog Maks Veber (Max Weber) je ukazao na specifičan doprinos
protestantizma tome: protestantizam kao kritika i formiranje. Na prvi pogled ovakva interpretacija ima
naročitu heurističku funkciju u pogledu svog značaja za etiku odgovornosti. Na drugoj strani, valja pitati
kakav je odnos ovog dijakonijskog nasleña prema tržištu. Peter Bajer (Beier) je u svom zapaženom
predavanju na evropskom saboru u Budimpešti 1992. godine naveo četiri izazova:
1. razrešenje sukoba i svaña o liku čoveka, čemu protestantska tradicija doprinosi
time što, nasuprot svim iluzornim tvrñenjima o samoizbavljenju ljudskim nastojanjem, ukazuje da čovek
za svoje postojanje ima da zahvali Božijoj milosti;
2. ukazivanje da nasleñe protestantizma ima svoje korene u reformaciji i periodu
prosvećenosti i da nije moguće savremenu sekularizaciju jednostavno opisati kao neki pokret koji
sadrži uništenje hrišćanske supstance; sekularizacija je istovremeno i plod hrišćanstva i njegove
propovedi;
3. ukazati na naročiti značaj sveopšteg sveštenstva i na posledice koje iz toga
proizilaze za oblikovanje dijakonije i crkve; izmeñu ostalih posledica to su odbijanje centralističkog
razmišljanja, vladavine muškaraca nad ženama itd.;
4. zahtev uobličavanja socijalne povelje da bi se sprečilo da Evropa postane
tvrñava koja se u brutalnom vršenju selekcije zatvara prema spolja i prema unutra pred
osiromašenjem.