prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 9
DIJAKONIJSKA POVELJA EVROPSKE DIJAKONIJSKE FEDERACIJE -
EURODIJAKONIJE
Uvod
Evropska dijakonijska federacija (Eurodijakonija) trenutno ima 44 člana iz 22 evropske zemlje.
Meñu zemljama članicama postoje velike razlike u pogledu njihove nacionalne istorije i učešća u evropskoj
istoriji, zadataka, veličine ili karaktera. Meñutim, sve one zajedno predstavljaju jedan bogat i raznovrstan
odraz dijakonijskog rada evropskih crkava na ponovnom uspostavljanju Božjeg reda. Ovo znači da
dijakonija u Evropi predstavlja jedno neotuñivo obeležje hrišćanskog društva i da se naročito stara za ljude
koji pate od teških fizičkih ili psihičkih oboljenja ili koji žive u nepravednim socijalnim uslovima. Briga se
izražava u pomoći i inicijativi koje podržavaju parohije, organizacije, institucije i udruženja, a neposredno je
pružaju pojedinci ili zajednice.
Dijakonijska povelja, koja je zasnovana na Deklaraciji donetoj na Konferenciji evropskih crkava u
Bratislavi, 1994. godine, i koja računa sa nastavkom procesa globalizacije, projektovana je tako da
članicama pruži zajedničko usmerenje u njihovim razmišljanjima i delovanju. Ovo se takoñe odnosi i na
njihovu ulogu dobrotvornih institucija koje su se obavezale da će raditi za opšte dobro u Evropi, koja se
ujedinjuje. Iz ovoga proističe njihov cilj da Evropi daju jedan prepoznatljiv dijakonijski profil. Ovo je izraženo
u osam principa:
1. Svedočimo o Božjoj ljubavi
Bog voli celo čovečanstvo. Bog nas je prvi voleo i zato smo mi sposobni da volimo i poštujemo
dostojanstvo drugih. Dijakonijsko razmišljanje i delanje usredsreñeno je naročito na one čije je dostojanstvo
ugroženo. Ovo nužno iziskuje da je njegova duhovna osnova ukorenjena u Božjem radu i Hristovom
učenju. Stoga, Crkva ima zadatak da celom čovečanstvu svedoči o Božjoj ljubavi prema svetu, oličenoj u
Isusu Hristu. Dijakonijski rad je jedan vid ovakvog svedočenja.
2. Želimo pomirenje i jednakost širom Evrope
Dijakonijsko razmišljanje podrazumeva ujedinjavanje Evrope u demokratiji i slobodi što je jedini put
ka životu u slozi i daljem izjednačavanju zemalja. Ono samo zrači ekumenizmom izraženim u bratskoj
ljubavi prema pojedincima ili grupama, hrišćanima i ljudima drugih veroispovesti, bilo da su nam blizu ili
daleko. Siromaštvo je pokazatelj najljuće nepravde. Gradeći naš zajednički svet moramo obezbediti
pravednost za siromašne i očuvati mir i stvaralački duh.