prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija i volonteri 125
Tržišno orijentisano društvo na Zapadu se drugačije odnosi prema ovom ličnom bogatstvu. To se
kao svako bogatstvo mora čuvati i po mogućstvu uvećati. Da li su lične sposobnosti i talenat zaista
bogatstvo, o tome odlučuje tržište. Samo one sposobnosti, koje se dobro plaćaju smatraju se pravim
bogatstvom. Ukoliko su znanje ili talenat slabo plaćeni ili se ne mogu unovčiti, to je potvrda da je to lično
bogatstvo beskorisno, pre teret nego vredan dar.
Možda je upravo zbog ovakvih iskustava volonterski rad u crkvi do današnjeg dana tako značajan
za mnoge žene. Upravo su se žene dugo suočavale sa činjenicom da njihove sposobnosti nemaju nikakvu
tržišnu vrednost. Voditi domaćinstvo i odgajati decu smatralo se prirodnim svojstvom žena, nečim što im je
dato od pamtiveka. I kako ženama dugo nije bilo omogućeno da obrazovanjem otkriju nove sposobnosti ili
razviju postojeće, njihov privatan, porodični prostor ostajao im je kao jedino polje gde mogu da pokažu
svoje sposobnosti. Volonterski rad u crkvi omogućio je, a i danas omogućava ženama da preñu granice tog
privatnog prostora.
Volonterski rad žena u crkvi i danas zavisi od njihove porodične situacije. Pri tome su upravo
zahvaljujući ovom radu mnoge žene postale samostalne i samosvojne. Radeći u crkvi kao volonterke,
mnoge žene su shvatile da mogu raditi samostalno i pred većom grupama, a otkrile su i značaj sopstvenih
sposobnosti i kvalifikacija. Volonterski rad omogućava ženama da se oslobode nametnutih tipskih životnih
obrazaca, u kojima nemaju mogućnosti da razvijaju sopstvene sposobnosti.
Volontirajući u crkvi, žene shvataju da mogu izgraditi sopstvene kontakte, one se oslobañaju stega
porodice i osećaju se kao samostalne jedinke koje su deo jedne veće celine. Zato volonterski rad za žene
ne znači u prvom redu službu za crkvu ili u okviru crkve, već sticanje identiteta kroz novo iskustvo
samostalnosti. Ono što su žene oduvek znale i ono što donose sa sobom kao životno iskustvo, odjednom
kroz volonterski rad dobija nov značaj.
Brojna istraživanja pokazuju, meñutim, da se bez obzira na poznavanje motivacije i spremnosti ljudi
za volontersko angažovanje, broj volontera ne može povećati preko odreñene granice. U Evropi broj ljudi
koji su spremni da rade kao volonteri kreće se oko 25% od ukupnog broja stanovništa. Sa druge strane, ta
istraživanja su pokazala da rad volontera omogućuje rad svih velikih organizacija u oblasti socijalnog
staranja. Čvrsto jezgro volontera svojim redovnim radom osigurava kontinuiran rad visokog kvaliteta u
sektoru socijalne zaštite. Pod uslovom da je napred izneta teza tačna, tj. da spremnost za volonterski
angažman zavisi od toga da li se on uklapa u individualni - privatni kontekst, upućuje na to da u budućnosti
verovatno neće biti dovoljno prilikom regrutovanja volontera apelovati samo na društvene ili zajedničke
potrebe.
Povezivanje volonterskog angažmana sa individualnim potrebama donosi sa sobom izvesne
posledice za organizacije kojima je on neophodan. Okvirni uslovi za volonterski rad moraju biti tako
izgrañeni da omogućavaju kako ženama tako i muškarcima ostvarivanje