prirucnik Dijakonija 2002 draft3

84 Dijakonija i Evropa
Meñutim Verner primećuje da je stara žena sve slabija, da ne može da se kreće bez kolica, i da ga
ponekad više ne prepoznaje. »Posećivaću ovu ženu do njene smrti, ako to i ona želi« - kaže Verner. On
ima 58 godina i ne plaši se smrti, ali sada često razmišlja o tome da bi bilo lepo da i njemu jednog dana,
kada bude izolovan i usamljen, neko priča o svetu i dogañajima van doma.
(prevod iz magazina »Handeln«, HEKS, broj 271 ,str. 6-7)
Dijakonijski projekti iz Švedske
DIJAKONIJSKI RAD SA DECOM I OMLADINOM ČIJI SU RODITELJI
ZAVISNICI OD ALKOHOLA ILI DROGA
U parohiji Norum imamo edukativne programe za decu i omladinu čija su oba roditelja ili samo
jedno od njih zavisnici od alkohola ili droga, ili su to bili. Program se ostvaruje u okviru 16 grupnih
sastanaka.
Projekat je započet tokom jeseni 1993. godine. Jednokratna novčana pomoć dobivena je od
lokalnih vlasti i od crkve u parohiji. Nadzor su u početku vršile oblasne vlasti, da bi od 1. jula 1993. godine
celokupna odgovornost za projekat bila preneta na parohiju, a dnevne aktivnosti bile sprovoñene u saradnji
sa gradskim vlastima.
Metod
U jesen 1993. stupio sam u kontakt sa medicinskim radnicima u školama, socijalnim radnicima,
psiholozima, nastavnicima, bolničarima, a obišao sam akušersko odeljenje, ženski dom, socijalne službe,
službe za podršku i lečenje, kliniku za alkoholizam, savetovalište za mlade, lokalni centar za mlade, centar
za medicinu rada, i dr. Predstavio sam projekat prikazujući jedan film i objašnjavajući koliko su ugroženi
mladi čiji su roditelji zavisnici od alkohola ili droge i u kolikoj meri zavisnost i preterana upotreba alkohola i
droga pogubno utiče na porodicu. Takoñe sam objasnio i kako se nastavlja rad u grupi za decu i omladinu.
Potom sam stupio u vezu sa mnogim ljudima širom zemlje, uključenim u slične projekte, da bih se
obavestio kako oni rade i da bih mogao koristiti njihova iskustva.
Vrlo lepo su me primali i u kancelarijama okružnih i gradskih vlasti. Za mnoge je uticaj na decu bio
nešto o čemu ranije nisu baš mnogo razmišljali. Neki su se čak pitali da li će deca možda smatrati da im se
bez razloga poklanja previše pažnje, a najčešće je postavljano pitanje kako o ovome razgovarati sa
roditeljima. Pojavila se i velika nesigurnost u vezi s tim kako otvoreno razgovarati o alkoholu. Ja sam
dolazio spolja, iz jedne 'dobrotvorne organizacije' i ponekad bih osetio malo skepticizma, ali je poverenje
polako raslo.