prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija i volonteri 123
VOLONTERSKI RAD U CRKVI -
"RAD SA ONE STRANE PRINCIPA EGOIZMA" Promene
motiva za volonterski rad
(Sigrid Reihs, Diakonie Dokumentation 1/99)
Oni koji se u ovom trenutku bave temom "volonterski rad" na visini su zadataka koje im nameće
današnjica. U svim organizacijama koje su upućene na volonterski angažman već godinama se vode
diskusije o tome kako motivisati više ljudi za ovu vrstu rada. Paleta organizacija kojima su potrebni volonteri
kreće se od crvenog krsta preko sportskih organizacija, sindikata do političkih partija koje bez ovakvog
grañanskog angažmana ne mogu uopšte delovati.
U ovim debatama, u kojima učestvuju i crkva i dijakonija, spominje se izmeñu ostalog i "kriza"
volonterstva. Pod tim se obično podrazumeva činjenica da je sve manje ljudi koji su spremni da se
dobrovoljno i neplaćeno trajno ili duže vreme angažuju u socijalnim služba ma ili u crkvama. Tragajući za
uzrocima ove pojave, brzo se nailazi na tzv. duh vremena, koji se najčešće identifikuje kao individualizam.
Bitnom karakteristikom tako shvaćenog individualizma smatra se nedostatak solidarnosti, što je posledica
obuzetosti savremenog čoveka ličnim potrebama i ličnim uspehom.
Pored ove individualne postoji i jedna strukturna, odnosno socijalna dimenzija ove pojave. To je
gubitak interesovanja za opšte dobro i razvoj zajednice. Upravo je nepostojanje interesovanja za opšte
dobro razlog za sve intenzivniju javnu diskusiju o temi "volonterski rad".
Rezultati istraživanja o rasprostranjenosti i ulozi volonterstva u deset evropskih zemalja objavljeni
su 1996. godine, pod naslovom " Nova grañanska Evropa". Ovo istraživanje pokazuje, pre svega, da u celoj
Evropi postoji veliko interesovanje za volonterski rad. U predgovoru istraživanja stoji: "Nadamo se da će
rezultati ovog istraživanja dati podsticaj za bolje razumevanje, dalje širenje i ohrabrivanje grañanskog
angažmana u Evropi i za Evropu." Ova studija, pri tome, polazi od stanovišta "da ni privatno ni državno
delanje nisu dovoljni za rešavanje lokalnih i globalnih problema u cilju stvaranja solidarnih zajednica". U
studiji se ukazuje i na to da postoji jasno izražen trend prelaska sa jednoobraznih državnih ustanova
socijalne zaštite na veći broj različitih, što vodi jednom pluralističkom sistemu, te da postoji zajednička
demografska i društveno-ekonomska tendencija koja je dovela do povećanja interesovanja za volontiranje.
Neke od tih tendencija i društvenih perspektiva su težnja za aktivnim i ispunjenim životom i nakon
penzionisanja, kao i sve veći broj nezaposlenih, za koje je volontiranje mogućnost nalaženja posla i van
tržišta rada. U ovom istraživanju se veoma pojednostavljeno dokazuje teza da volonterstvo bitno doprinosi
razvoju demokratskog društva, time što pomaže da se premosti jaz koji postoji izmeñu države i njenih
grañana.