prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 7
teme koje se tiču cele Evrope, te počele osećati posledice društveno-političkih izazova u Srednjoj i Istočnoj
Evropi, a isto tako i u Evropskoj uniji, tako je isto postalo jasno da je svrsishodno samo jedno evropsko
udruženje za dijakoniju. Tako je 31. maja 1996. došlo do sveevropskog sjedinjenja oba udruženja pod
nazivom Evropsko udruženja za dijakoniju Eurodijakonija. Proces ujedinjenja počeo je još 1994. godine.
2. Deklaracija iz Bratislave 1994.
Konferencija evropskih crkava je u «Deklaraciji iz Bratislave» dala viziju dijakonije u Evropi i snažan
podsticaj dijakonijskom radu. Od 13. do 18. oktobra 1994. godine u Bratislavi je održana konsultacija sa
zastupnicima i zastupnicama pravoslavnih i protestantskih crkava iz 26 zemalja. Raspravljalo se uglavnom
o zajedničkim ciljevima i o strategiji dijakonije u Evropi. Učešćem pravoslavnih crkava omogućeno je da se
u prvi plan postavi pitanje duhovnosti i odnosa prema zajednici, kao i pitanje bogoslužbene dimenzije u
dijakoniji i liturgiji. U jednom odeljku iz Deklaracije, kome je u pozadini prevlast neoliberalnih stratega tržišta
i snažnog ekonomiziranja socijalnog pitanja, može se pročitati: «Usled tempa promena i neodgovarajuće
meñusobne razmene mišljenja povećava se usamljenost, te uočava sve jasniji manjak socijalne svesti. U
opasnost su dovedene preuzete predstave o vrednostima, predstave koje jačaju povezanost i ljudsko
dostojanstvo. Dijakonija mora da bude deo jednog pokreta, koji Evropi daje svest o cilju koji prevazilazi rast
privrede.» Izazov sa kojim se danas suočava dijakonija Evrope jeste saradnja u rekonstrukciji socijalnog
područja.
3. U procesu stvaranja dijakonijske povelje
U Cirihu 23. novembra 1996. godine predsedništvo Eurodijakonije je odlučilo da se izradi povelja za
evropsku dijakoniju. Na osnovu činjenice da dijakonija u Evropi raspolaže veoma mnogim i raznorodnim
izražajnim karakteristikama, činilo se preporučljivim da se na temelju biblijske poruke formulišu sveopšte i
obavezujuće etičke smernice, te vrednosne orijentacije. Znači, dijakonijska povelja treba da bude doprinos
u daljem primenjivanju Deklaracije iz Bratislave u cilju stvaranja jednog evropskog dijakonijskog identiteta,
koji ima za cilj politički slobodnu, demokratsku i solidarnu Evropu.
U prvim nacrtima, koje su izradile radne grupe, imenovane od Evropskog udruženja za dijakoniju,
pokazalo se da povelja treba da poñe od prilika u različitim evropskim regijama i zemalja, te da naročito
ima u vidu položaj siromašnih, socijalno isključenih, opasnosti od nasilja, brige i strahove ljudi koji žive u
teškim uslovima . Ali pri tome treba da se ozbiljno Shvataju i sve primetnija mržnja, zavist i isključivost, te
da se na njih odgovori porukom Božje ljubavi prema svim ljudima. Dijakonija istovremeno zastupa koncept
bratske i sestrinske ljubavi i praksu izmirenja u situacijama konflikata. Polje tenzija izmeñu tradicionalne
(briga za siromašne), institucionalne (dijakonija u ustanovama) i proročke (zajednica) dijakonije treba uvek
da se sagleda u svojoj sveukupnoj povezanosti. Recimo, pojedine evropske dijakonijske ustanove
suprotstavljaju proročku dijakoniju, u smislu naveštanja unutar dijakonije zajednice,