prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 35
EVROPA I SOCIJALNA PRAVDA
(Hans Jørgen Torkelund)
1. Dijakonija je težak socijalni rad koji nije uvek isplativ
Svaka hrišćanska nevladina organizacija koja radi u oblasti socijalne pomoći, svoju motivaciju
dobija iz Božje ljubavi i zapovesti da ljubimo svoje bližnje kao sebe same. A ljubav u biblijskom smislu nije
nikakvo romantično osećanje, već, naprotiv, delotvorani težak rada.
Bolesnima, umirućim i ožalošćenima svuda su potrebne pomoć i podrška, a deci ljubav i pažnja
kako bi odrasla. To su činjenice koje se nikada neće promeniti, i izazovi i zadaci poput ovih prisutni su
danas svuda i odreñivaće i u budućnosti svakodnevni dijakonijski rad.
Dijakonijska aktivnost bi negirala sopstveni identitet ako bi se posmatrala samo sa ekonomskog
stanovišta. Svuda gde je to moguće treba ohrabriti ljude za samopomoć, a tamo gde to nije moguće treba
pružiti pomoć.
2. Saradnja izmeñu socijalnih službi i nevladinih organizacija je poželjna i od velike
je koristi
Već više od sto godina nevladine organizacije prve registruju postojanje socijalnog problema i zatim
pokušavaju da nešto urade u cilju rešavanja tog problema. Kasnije, kada taj problem postane opštepoznat,
rešavanje preuzimaju država ili socijalne službe. Tako su preteče moderne države blagostanja nevladine
organizacije koje su ovu pionirsku ulogu zadržale do današnjih dana.
Za razvoj socijalne pravde od velikog značaja je pozitivan odnos izmeñu nosilaca političkih i javnih
funkcija sa jedne strane i nevladinih organizacija sa druge. To zahteva poverenje i poštovanje sa obe
strane, dijalog, pa čak i saradnju. Kako će se ovo u raznim zemljama ostvarivati zavisi od njihovih tradicija,
i ne može se svesti na zajednički imenitelj. Ono što je nevladinim organizacijama zajedničko jeste to da su
nezavisne, da se za lažu za marginalizovane i da se trude da se ne birokratizuju. Niko ne osporava,
naravno, da su vlada i lokalna uprava najodgovornije za rešavanje problema socijalne pravde, ali nevladine
organizacije smatraju svojom obavezom da budu glas savesti i podstrekač društva, da se zalažu za
otvaranje diskusije o budućnosti društva i učestvuju u njoj, predlažući moguće puteve i rešenja.
3. Sloboda i solidarnost idu ruku pod ruku
Za sve narode Evrope su mir i sloboda od ključnog značaja. Ako se izuzmu tragični konflikti u
Severnoj Irskoj i bivšoj Jugoslaviji, Evropljani bi mogli sa poverenjem da gledaju u budućnost. Stvarnost
meñutim nije tako jednostavna.