prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 37
odgovornosti je istovremeno izazov i šansa. U toku poslednjih decenija EZ je pružala neprocenjivu pomoć
Portugaliji i Španiji, gde je, zahvaljujući i toj pomoći, na miran način izvršen prelaz iz diktatorskih u stabilne
demokratske režime.
Za zemlje u Istočnoj i centralnoj Evropi mora se obezbediti sličan razvoj. I vreme je, naravno, da
naučimo da i Turska spada u evropske zemlje.
Porodica evropskih naroda nikada ne bi smela da se podeli duž granica EZ na dva meñusobno
suprostavljena dela. Evropa ne sme da se izoluje ni od ostalih delova sveta. Nijedna zemlja ne sme da
dozvoli postojanje horizontalnih granica koje će njene stanovnike podeliti na dobrostojeće i siromašne. Svaka
vlada mora imati tesne kontakte sa radnicima i njihovim sindikatima, ali je samo po sebi razumljivo da u
diskusiju o tome kako stvoriti i održati socijalnu pravdu treba uključiti i nevladine organizacije. Svaki novi
zakon se pre usvajanja mora oceniti na osnovu mogućih socijalnih posledica.
Moramo, meñutim, voditi računa i o tome da Evropa ne sme izgubiti svoju raznolikost.
Kao što Danska ne bi želela da postane Italija i obratno, tako ne možemo očekivati ni da će zemlje
Istočne i centralne Evrope jednostavno kopirati Zapadnu Evropu. Kulturološka raznovrsnost je bogatstvo koje
treba sačuvati i negovati.
6. Ravnoteža izmeñu nacionalnog suvereniteta i meñunarodne saradnje
U dogledno vreme svaka zemlja, izmeñu ostalih i one unutar EZ - tražiće sopstveni put u izgradnji
sistema socijalne zaštite i obezbeñivanju socijalne pravde. Sopstveni put je neophodan zbog verskih i
kulturoloških razlika i različitih tradicija.
Mada socijalna politika spada u nadležnost pojedinih vlada, poželjno je da se postigne konsenzus o
minimalnim standardima socijalne sigurnosti i o nekim osnovnim principima socijalne pravde. Tako su, na
primer, problemi zapošljavanja, naročito mladih ljudi, stav prema izbeglicama, borba protiv organizovanog
kriminala (droga, prostitucija) - oblasti u kojima su neophodne meñunarodna saradnja i zajedničke smernice.
7. Kako finansirati socijalnu sigurnost, uključujući i zdravstvo
lako je, od zemlje do zemlje, tradicija različita i ne može se lako promeniti, čini se najpravičnijim onaj
sistem finansiranja koji potiče iz poreza, jer obim i kvalitet zdravstvene zaštite ne treba da zavise od
konkretnog položaja pojedinca na tržištu rada.
Tamo gde se sreću predstavnici mnogih organizacija kako bi zajednički pripremili neki dokument,
kompromisi su neophodni. Kasnije se taj dokument kritukuje jer je ili suviše smeo ili suviše banalan i vrvi od
opštih mesta.
Kada govorimo o miru, socijalnoj pravdi i socijalnoj sigurnosti, tada mi sa severa Evrope moramo imati
na umu da smo u privilegovanom položaju. Vekovima nismo vodili meñusobne ratove, i mir je za nas nešto
samo po sebi razumljivo. A kada se radi o socijalnoj sigurnosti i socijalnoj pravdi, mi smatramo da tu niko nije
tako napredan kao mi Skandinavci. Zato padamo u grešku da neke stvari smatramo same po sebi
razumljivim, da za neku izjavu kažemo da je banalna ili smela, i gubimo iz vida da ove reči imaju puno
opravdanje i drugačiji značaj u onim delovima Evrope gde se ljudi i narodi još moraju boriti za mir i socijalnu
pravdu.