prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija i Evropa 69
demokratiji. To je omogućilo brzo uspostavljanje institucija i struktura parlamentarne demokratije, koje su
se nadogradile na spasene i sačuvane tradicionalne vrednosti. Kao posledica četrdesetogodišnjeg iskustva
u totalitarnoj državi javi lo se snažno nepoverenje prema svakoj formi državne vlasti. Demokratski razvoj se
oslanjao na vrednosti klasičnog liberalizma - verske slobode, pravo na štrajk, pravo na okupljanje itd. Sva
ova prava trebalo je zadobiti od države.
Sada se, meñutim, postavilo pitanje ko će garantovati funkcionisanje ovih novih demokratskih
institucija. To je mogla da uradi samo država, koja je bila slaba, jer je nova politička elita to želela. Uz to se
pojavila i ekonomska dilema: da li veštački stvarati privatnu svojinu, jer su državni socijalizam i
centralizovana planska privreda sprečavali izgradnju moderne tržišne ekonomije. Proces privatizacije se
odvijao relativno brzo, sa mnogim protivurečnostima, tako da se stalno kasnilo sa donošenjem
odgovarajućih zakona. Jedan od problema koji se tada pojavio jeste taj da je velik deo današnje političke i
kulturne elite Mañarske regrutovan iz stare partijske elite.
Veliku smetnju za veću mobilnost stanovništva predstavlja činjenica da je socijalni položaj mnogih
pogoršan (računa se čak kod 60%). Svi vole slobodu, ali slobodno putovati, graditi, kupovati privilegija je
malobrojnih.
Do sredine prošle dekade slabljenje države prouzrokovao je besplatan sistem zdravstva i
obrazovanja, što je i omogućilo da korupcija i kriminal postanu faktor moći. U Mañarskoj postoji novi
konsenzus o tome da državu treba ponovo jačati, jer ne postoji sloboda bez reda. Pitanje je, meñutim, kako
treba da izgleda ovaj red.
Nova, nekomunistička elita pokušava da nadoknadi ono što je propustila za vreme tranzicije.
Promene su potrebne u preduzećima koja su još uvek u državnim rukama, u institucijama (privredne
komore, sindikati, finansijske službe, policija, državna televizija itd.) u kojima nema prave demokratije, kako
bi i oni postali ravnopravni partneri društvenih promena. Kakva je uloga pojedinaca u svemu tome?
Romantičnu predstavu o svesnom grañaninu, koji aktivno učestvuje u promenama i preuzima odreñene
odgovornosti izgubili smo već nakon nekoliko godina demokratije.
Danas u javnom životu učestvuju one društvene grupe koje su u stanju da artikulišu svoje interese i
vrednosti i da ih zastupaju u odnosu na nove i stare političke i strukovne centre moći.
U ovoj mobilizaciji snaga crkvama, kao tradicionalno snažnom faktoru civilnog društva, pripala je
veoma važna uloga, koja se podudara sa njenom misijom. Pogledajmo, stoga, u kulturoškom i društvenom
kontekstu, kakav je položaj i uloga crkve izmeñu države i pojedinca.
Hrišćani u mañarskom podrumu vide sebe kao jedne od nosilaca demokratskih promena. Hteli bi da
koriste sopstvenu »džepnu lampu« i »rnetlu«, kako bi društvo postalo humanije. Naša džepna lampa je
Reč Božija, u čijem svetlu želimo da sagledamo našu stvarnost. Ona istovremeno može da posluži i kao
metla, koja će nam pomoći da zaštitimo ljude koji su žrtve društvene nepravde. Ipak sam ubeñen da Reč
Božja ne donosi samo svetlo i pravdu već i utehu, koja svedoči o ljubavi Božijoj. Zato pored lampe i metle
treba da postoji i »gest nežnosti«.