prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 3
- deluje aktivno i svestrano na izgradnji ljudskih zajednica, imajući u vidu da je svaki čovek stvoren
po Božjem obličju, te stoga priznaje ljudsko dostojanstvo;
- deluje u korist pravde i radi na oslobañanju ugnjetenih;
- pomaže ljudima koji su u teškoj ekonomskoj situaciji ili imaju ličnih problema;
- deluje u skladu sa uverenjem da siromaštvo, nezaposlenost i izolacija nisu neminovne pojave.
Meñutim, priznajemo da smo zajedno sa evropskim crkvama neretko poklekli i da nismo u
potpunosti ispunili našu dijakonijsku službu i naše odgovornosti, te da treba da obnovimo našu službu kao
odgovor na izazove patnji i ugnjetavanja.
Po našoj viziji Evropa će u budućnosti biti otvorena prema ostatku sveta, u njoj će nestati velike
ekonomske razlike i duboki raskoli koji počivaju na rasizmu i diskriminaciji, u njoj će se grupama koje su
danas marginalizovane pružiti jednake šanse i tretman na svim poljima. To je vizija održivih zajednica koje
karakteriše ljubav prema bližnjem, prihvatanje, briga o drugim ljudima i o okolini. Obaveza je i dužnost
dijakonije da u saradnji sa drugima doprinese ostvarenju ove vizije.
Dijakonija u Evropi treba stoga da se suoči sa promenljivim društvenim kontekstom i da sa ostalima
teži promeni političkih i ekonomskih sistema moći kako bi se stvorila aktivna demokratija koja poštuje
ljudska prava. U tom procesu će se uspostaviti nove veze izmeñu crkve i društva, naročito sa onim
njegovim članovima koji su marginalizovani ili isključeni iz svih tokova. To omogućava obnovu kulture
zasnovane na uzajamnoj pomoći i podršci, učešću i poštovanju različitosti. Dijakonija doprinosi buñenju i
pokretanju darova ljubavi i solidarnosti koje je ljudima dao Bog.
Kako treba da ostvarimo našu viziju Evrope i dijakonije?
Da bi se došlo do društva koje nudi jednake mogućnosti svima, u kome nema društvenih
predrasuda, u kome vlada ljubav meñu bližnjima, solidarnost i briga za druge, dijakonija mora biti prisutna
u ime Isusa Hrista, te stoga služiti, žrtvovati se, podizati nivo svesti, analizirati, javno zagovarati, tražiti
pristalice i zagovornike i voditi dijaloge.
U šarolikosti nove Evrope dijakonija svoj oblik dobija preko različitosti ljudskih potreba.
Gledano iz ugla multikulturalnosti, dijakonija mora na osnovu svojih vrednosti zahtevati da se postigne što
veći stepen partnerstva sa drugim pokretima i organizacijama. Centralna tačka dijakonije je njena namera
da radi sa ljudima, a ne za njih, što podrazumeva njihovo osnaživanje i preobražaj. Ukoliko se žele srušiti
sve prepreke, tada se mora voditi dijalog, mora se težiti susretima, upoznavanju i razmeni kako bi se
promovisalo učenje i potreba za zajedničkim delovanjem. Razvoj neformalnih mreža važan je u ovom
procesu razmene i solidarnosti na lokalnom nivou, a treba ga graditi ne samo na lokalnom, nego i na
regionalnom i meñunarodnom nivou.