prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 33
ODLUKE DRUGOG EVROPSKOG EKUMENSKOG SKUPA U GRACU
Drugi Evropski ekumenski skup, koji je održan 1997. godine u Gracu, bio je posvećen
POMIRENJU, kao putu meñusobnog približavanja i dijaloga svih crkava Evrope. Na skupu su pored
završne poruke usvojene i razne preporuke za budući rad, a jedna od njih se odnosi na dijakoniju.
Pravednost i pomirenje su bile ključne reči skupa i u svakoj prilici je naglašavano da pomirenje nije
zamena za pravednost, i da bez pravednosti nema ni pomirenja. Ovo se čulo i u programima koji su se
bavili dijakonijom. Interesantno je napomenuti da su u ovim programima zajedno nastupali Eurodijakonija,
koja objedinjuje dijakonijski rad evropskih protestantskih crkava i katolički Caritas.
Jedan od foruma se bavio HRIŠCANSKIM ZALAGANJEM ZA SOCIJALNU PRAVDU. Kao osnova
dijaloga poslužila su dva važna teksta: "Deklaracija iz Bratislave" i "Konsultacija crkava i crkvenih
organizacija u Evropskog uniji o pitanjima siromaštva i socijalne marginalizacije".
Ova dva dokumenta izražavaju solidarnost crkava i crkvenih organizacija sa nemoćnima,
siromašnima i diskriminisanima. Oni ukazuju na puteve kojim treba da idu hrišćani i društvo kao celina kako
bi se približili pravednijoj Evropi.
Osnovna ideja, od koje se pošlo, jeste naše verovanje da smo pomireni sa Bogom zahvaljujući
njegovom delu milosrña. Meñutim, ako želimo da zadržimo dar milosrña samo za sebe, to znači da ga
uskraćujemo drugima. A Božji darovi se moraju deliti sa drugima. To je smisao i cilj svake dijakonije.
Pomirenje, prvavednost i milosrñe moraju ići zajedno.
Na forumu su se, izmeñu ostalog, ču le i sledeće teze:
• na jednoj strani su beda i siromaštvo, a na drugoj kao odgovor na to dijakonija, hrišćanska
služba i milosrñe. Ali milosrñe samo po sebi nije dovoljno, potrebna je i pravednost;
• za dijakonijski rad je pored znanja i obučenosti neophodna i duhovnost;
• hrišćansko, dobrovoljno delovanje (volonterski rad) suština je dijakonije;
• crkva ne samo što ne odaje priznanje onima koji rade njen posao (znači volonterima), nego
ih često i onemogućava;
• crkve treba da poštuju, cene i vrednuju rad volontera - samo u Velikoj Britaniji vrednost
volonterskog rada iznosi 60 miliona funti godišnje;
• crkva treba da ima hrabrosti da se pobuni protiv društvene nepravde, nezaposlenosti i
svake marginalizacije, da zahteva oporezivanje i pravednu preraspodelu kapitala i reformu
poreskog sistema;
• crkva treba da se brine o posledicama, ali ne sme ni da zatvara oči pred uzrocima bede,
nezaposlenosti i izbeglištva;
• crkva treba da radi na meñunarodnom nivou, da bude prisutna u politici i svuda tamo gde
se donose važne odluke (u Briselu, Evropskom parlamentu );
• pomirenje se može ostvariti samo ukoliko se ostvari i socijalna pravda;
• crkve ne treba da se bave samom sobom - njihov cilj treba da bude dijakonija;