prirucnik Dijakonija 2002 draft3

90 Dijakonija i Evropa
vremena (za dete ili partnera) mogu biti uzrok mnogim poremećajima. Postojanje mreža i sastajališta gde
bi se ovi problemi prepoznavali i uvažavali pokazuje se neophodnim. Parohije vrlo često nalaze da je
naročito teško pružiti odgovarajuću podršku muškarcima u takvoj situaciji.
Stari ljudi u jednom trenutku vrlo često više ne vide smisao života, roñaci nisu u stanju da im
neposredno pomognu, a osoblje po raznim službama je nemoćno pred stalnim smanjivanjem materijalnih
sredstava, i tada dijakon ostaje jedini sagovornik u poverljivim razgovorima lične prirode u periodima
akutne krize. U takvoj situaciji traži se učešće crkve u preuzimanju društvene odgovornosti, a dijakoni se
pozivaju za saradnike u pokusajima pronalaženja odgovarajućih rešenja zajedno sa predstavnicima
lokalne vlasti.
Brojni su primeri saradnje zasnovane na uzajamnom poštovanju i uvažavanju nadležnosti. Slanje
pojedinaca kod dijakona, koji vrlo često imaju pristup sredstvima za pomoć u hitnim slučajevima, postaje
sve učestalije, naročito u gradovima. Sve veći broj starih je primoran da traži novčanu pomoć od dijakona.
Takvim zahtevima, često propraćenim osećanjem dubokog poniženja, mora se pristupiti pažljivo i sa
poštovanjem. Ova potreba ima istu važnost kao i sam čin davanja novca.
Anonimnost i ugroženost su prepoznatljive osobine života u velikim gradovima. Jednočlana
domaćinstva su sve brojnija, a meñu onima koji se obraćaju za pomoć sve je veći broj samohranih majki.
Duži rad sa ovakvim osobama može biti veoma naporan. Ima ljudi koji koriste ovakve situacije, pa čak
pribegavaju i lažima kako bi došli do novca, ali se često dešava da razgovor o novcu krene nekim drugim
tokom i skrene na neku drugu temu, poput smisla života i traganja za sopstvenom ličnošću i
samopouzdanjem. Ljudima koji se bave ovom vrstom crkvenog rada često se čini da se bave samo
simptomima, i da do pravih uzroka i ne mogu da doñu, iako bi istinski želeli da pomognu sa jednog
sveobuhvatnijeg aspekta.
Nini Smedberg Ros (Ninnie Smedberg Roos), dijakonisa eparhija
Štokholm (Stockholm)
PODELJEN TERET: GRUPE ZA ROðAKE PACIJENATA
SA SENILNOM DEMENCIJOM
U jesen 1990. godine iz lokalnog staračkog doma stigao je zahtev da se oforme grupe za podršku
roñacima pacijenata koji pate od senilne demencije. Osoblje se često osećalo nekvalifikovanim da izañe u
susret potrebama roñaka i razgovara s njima o njihovom problemu.
U to vreme je bilo četiri žene čiji su muževi bili u staračkom domu, a za koje je osoblje smatralo da
bi bilo dobro da se upoznaju sa roñacima drugih ljudi u sličnom položaju. Osoblje je smatralo da bi ova
grupa trebalo da se sastaje na 'neutralnom terenu', van staračkog doma u kom su žene inače svakodnevno
posećivale svoje muževe. U holu parohije, nedaleko od crkve,