prirucnik Dijakonija 2002 draft3

38 Dijakonija - šta je to?
EVROPA I DIJAKONIJA - U PROCEPU IZMEðU
REGIONALIZACIJE I GLOBALIZACIJE
(Dietrich Sattler, Diakonie Jahrbuch 2000 )
Za savremenu Evropu dijakonija ne predstavlja strani pojam. Teološki "roditelji" dijakonije, pijetizam
i renesansa bili su evropski, čak i ekumenski orijentisani.
Već u toku 18. i 19. veka javljale su se globalno usmerene inicijative. Podsećam na viziju Hermana
Franka o "generalnoj reformaciji celog sveta" ili na hernhutski pokret, koji je osnivao "dijakonsko-apostolske
zajednice" širom sveta i objedinjavao ih u ono što se danas naziva "meñunarodna mreža."
Globalno je razmišljao i Johan Hinrih Vihern (Johann Hinrich Wichern). U svom epohalnom delu iz
1849. napisao je, da se unutrašnja misija neće mešati u meñu konfesionalne svañe. Više od učenja
(Lehre), pripada joj "delo u vidu pomoći i služenja". Vihern je razmišljao dalekosežno, uzimajući u obzir
meñunarodne prilike. Zato je snažno podržao i rad "Societe internationale de Charite" (Meñunarodno
dobrotvorno društvo), koje je osnovano 1847. godine u Parizu. U njemu su bili zastupljeni skoro svi važni
narodi Evrope, kao i SAD. Društvo je nadgledalo socijalne uslove i nastojalo da se socijalne reforme svuda
primenjuju. Vihern je redovno učestvovao na kongresima Društva; ono mu je dalo podstrek i za reformu
zatvora u Pruskoj, koju je kasnije sproveo.
Dijakonijska vizija: Samoodržive zajednice
U organizacionom smislu se dijakonija na evropskoj pozornici pojavljuje 1922. godine kao
"Meñunarodno udruženje za unutrašnju misiju i dijakoniju". Nakon prinudnog prekida rada, izazvanog
pojavom nacionalsocijalista i Drugim svetskim ratom, dijakonija se razvila u važnu sponu izmeñu zemalja
Istočne i Zapadne Evrope. Posle pada gvozdene zavese Društvo se ponovo konstituisalo 1996. godine,
kao "Evropski savez za dijakoniju - Eurodijakonija" (Eurodiaconia) sa ciljem da jača dijakonijsku svest u
Evropi, podstiče saradnju svojih članica i uzme učešće u socijalno-političkim diskusijama evropskih
zakonodavnih tela. Eurodijakonija podržava Deklaraciju iz Bratislave, koju je donela Konferencija evropskih
crkava 1994. godine, a u kojoj izmeñu ostalog stoji: "Dijakonija mora postati deo pokreta, koji će Evropi
podariti svest o ciljevima koji su više od pukog ekonomskog rasta... Našu viziju budućnosti odlikuje
otvorenost prema svetu i drugima, težnja ka društvu bez rasizma, diskriminacije i marginalizacije Ijudi... To
je vizija održivih zajednica, koje karakteriše dobrosusedstvo, solidarnost i briga za ljude i ekologiju."
Stvarnost nam govori nešto drugo. Evropa još uvek nije kontinent održivih zajednica. Za sada su na
putu ka tome samo zemlje članice Evropske zajednice, u kojoj dominira ekonomija. Sa druge strane, na
Istoku još uvek postoji opasnost od stvaranja jakih nacionalnih država. Duh dobrosusedstva se oseća
malo, skoro nimalo. Setimo se samo Balkana.