prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija - šta je to? 1
KA VIZIJI DIJAKONIJE U EVROPI· "DEKLARACIJA IZ BRATISLAVE"
Uvod
Deklaracija iz Bratislave poziva sva dijakonijska tela, ekumenske organizacije i pokrete, crkve i
državne crkvene savete da doprinesu izradi "Ekumenske povelje o dijakoniji", koja bi važila na teritoriji
Evrope. Svi komentari koji bi doprineli daljem razvoju ovog procesa biće rado prihvaćeni od strane
Konferencije evropskih crkava.
Od 13-18. oktobra 1994. godine u Bratislavi je održano savetovanje na kom su učestvovali
pravoslavni i protestanti iz 26 zemalja. Oni su izveštavali o različitim oblicima dijakonijske delatnosti na
različitim prostorima. Savetovanje je sazvano na inicijativu Konferencije evropskih crkava, a planirano je u
saradnji sa 4. ogrankom Svetskog saveta crkava, Eurodijakonijom i Evropskom federacijom za dijakoniju.
Na ovom sveevropskom savetovanju o dijakoniji razmatrani su njeni ciljevi i strategije. Polazeći od
postojećeg stanja, sa svim njegovim trenutnim prioritetima i teškoćama, formulisana je vizija dijakonije u
Evropi. Razmena iskustva izmeñu učesnika savetovanja, meñusobni susreti i razgovori, sve je to dovelo do
boljeg razumevanja i poimanja različitih stvarnih stanja i do postavljanja osnove za saradnju u budućnosti.
Evropa danas
Kako svet ide ka novom milenijumu, tako se čovečanstvo suočava sa ogromnim previranjima i
neizvesnošću, prouzrokovanih brzinom promena političkih i ekonomskih tokova, koje se polako privode
kraju. Sve ovo predstavlja ujedno i pretnju i novu priliku. Dijakonija je naročito aktivna tamo gde ove
promene utiču na ljude. Ona iza statističkih podataka vidi ljudsko lice i bori se za Evropu koja će svima
omogućiti dostojanstven život. Nedavne promene omogućile su obnavljanje dijakonijskog života crkve u
svoj njegovoj punoći. I sama mogućnost da se proces savetovanja razvija upućuje na to da su pred nama
nove prilike za obnovu crkve i društva u Evropi.
Meñutim, trka za rešenjima koja nameće slobodno tržište i proces decentralizacije doveli su do
stvaranja još većeg jaza izmeñu bogatih i siromašnih, sve većeg talasa nezaposlenosti i brzog širenja
kriminala. Iz ove neizvesnosti rañaju se nacionalizam i rasizam, raste stepen nasilja i započinju ratovi u
Evropi. U novoj Evropi otvorena su neka vrata koja podstiču mobilnost ljudi, dok su neka druga ostala
zatvorena, sprečavajući i dalje slobodu kretanja ljudi što dovodi do razdvajanja porodica. Politička situacija
se takoñe dramatično izmenila: neki zidovi su srušeni, neke granice su izbrisane, ali su se namesto njih
pojavile nove. U tom kontekstu Evropska zajednica je jedna jaka sila koja utiče na čitavu Evropu. Suočeni
smo istovremeno sa težnjama ka ujedinjenju Evrope i s podelom već postojećih zemalja.