prirucnik Dijakonija 2002 draft3

42 Dijakonija - šta je to?
institucija sa oko 1,3 miliona radnih mesta. Ove institucije ostvaruju dve trećine svojih prihoda iz javne kase,
samo 4% prihoda potiče od donacija. Treći sektor je 1990. godine ostvario promet od 93,4 milijarde DEM.
Karakteristike organizacija koje pripadaju trećem sektoru su:
• one nisu profitno orijentisane;
• u organizacionom smislu ne zavise od države;
• nastaju na osnovu dobrovoljnog udruživanja;
• one su mesto gde se identifikuju opšte i zajedničke potrebe društva.
U osnovi dijakonije postoji tzv. "organizaciono-etička misija" i zato ona ne sme da se pretvori u
"ustanovu za pružanje usluga". Socijalne službe su po svojoj prirodi mnogo vrednije od novca koji se za njih
daje. One su, kako se obično kaže, "etički proizvodi". Karakteriše ih individualni, a istovremeno i društveni
poziv, kao i svaku drugu organizaciju koja se nalazi izmeñu države i tržišta. Nigde volonterski i profesionalni
rad nisu tako tesno povezani i upućeni jedni na druge kao u trećem sektoru. Doprinos ekonomskom,
socijalnom i kulturnom dobru nigde u društvu nije tako velik kao u dijakoniji. Ako dijakonija i dalje želi da
ostane u trećem sektoru, izmeñu države i tržišta, ona mora da ističe svoje "htišćensko poreklo" i da na
njemu gradi svoj rad i sliku o sebi.
Džon Veslej (John Wesley), osnivač Metodističke crkve, rekao je 1748. godine:
"Hrišćanstvo je u svojoj osnovi socijalna religija. Onaj ko hrišćanstvo želi da pretvori u religiju
pustinjaka i usamljenika, uništava ga. Ako tvrdim da je hrišćanstvo u osnovi socijalna religija, ne
podrazumevam pod tim samo to, da ono ne može da postoji bez zajednice, već da ono uopšte ne može
postojati bez suživota sa drugim ljudima i bez odnosa koji postoji meñu ljudima."
Treći sektor kao supsidijarna protivteža
Ako dijakoniju posmatramo kao "vrednosni pojam" u sferi grañanske inicijative, time je u stvari
približavamo trećem sektoru ili tzv. neprofitnim ili nevladinim organizacijama. Nevladine i neprofitne
organizacije su atraktivne kako za članstvo, tako i za donatore zbog svoje efikasnosti i fleksibilnosti, ali pre
svega zato što teže ostvarivanju "pravih" ciljeva. Pod pravim ciljevima podrazumevamo one koji služe većini
ili svim članovima društva. Neprofitna udruženja osnovana su da zadovolje neki zajednički, cilj i interes,
najčešće je to interes siromašnih, marginalizovanih, hendikepiranih.
U celom svetu treći sektor se smatra važnim činiocem društvenog razvoja i svuda je u ekspanziji, čak
i u zemljama u razvoju. Američki politikolog Lester M. Salomon govori čak o "globalnoj revoluciji neprofitnih
organizacija", koje se mogu smatrati isto tako važnim faktorom razvoja u poslednjim decenijama dvadesetog
veka kao što je u drugoj polovini 19. veka to bila pojava nacionalnih država. Evropa tek treba da otkrije treći
sektor kao značajan faktor integracije. Mnogi se s pravom plaše da će treći sektor izrasti u regionalnosupsidijarnu
protutežu globalizaciji, naročito na području ekonomije. Kulturna ponuda ili socijalna pomoć nisu
isto što i proizvodnja kamiona ili džepnih računara. Proizvodnja se može "evropski unificirati", ali unificiranje
trećeg sektora je moguće samo uz žrtvovanje kulturoloških i karitativnih vrednosti. Da citiramo jednu
francusku sociološkinju koja u veoma pozitivnom kontekstu tvrdi da treći sektor može "na evropskom nivou
doprineti razvoju živog civilnog