prirucnik Dijakonija 2002 draft3

10 Dijakonija - šta je to?
3. Želimo socijalnu pravdu i solidarnost kao vladajuće principe
Postojeća nesrazmera u podeli bogatstva u Evropi i sve veći jaz izmeñu bogatih i siromašnih izraz
su postojeće nepravde. Iz tog razloga se obavezujemo da ćemo učiniti sve da podela postojećih dobara
bude pravednija. Socijalnu nepravdu zovemo baš tim imenom gde god je uočimo i razotkrivamo je
prizivajući savest javnog mnjenja. Glasno ističemo da su prave ljudske vrednosti solidarnost sa drugima i
hrišćanska ljubav prema bližnjem, te da se one očituju u pomoći ugroženima siromaštvom i nedostatkom
brige.
4. Želimo ravnotežu izmeñu nacionalnog suvereniteta i
meñunarodne saradnje
U naše vreme društveno-političke snage još uvek počivaju na maći pojedinih evropskih zemalja.
One su te koje, svaka u svojim granicama, snose odgovornost za socijalnu bezbednost i socijalnu pravdu.
Usled političkih, verskih, kulturnih i tradicionalnih razloga ovakvo stanje će potrajati još dosta godina. S tim
u vezi, neophodno je da se odluke o socijalnim problemima donose na onom nivou koji je najbliži onima koji
su direkno ugroženi. Istovremeno, mora se uvideti da ima ljudi koji su na neki način već izopšteni, koji su
prestupnici, narkomani ili azilanti i koji zaista treba da budu pod nadzorom državnih organa. Meñutim,
saradnja na nivou evropske i meñunarodne zajednice sve je neophodnija, naročito u sferi socijalnih odnosa.
Na primer, bitka za smanjenje stope nezaposlenosti, protiv socijalnog izopštavanja, siromaštva i
diskriminacije, politike prema izbeglicama, kao i borba protiv organizovanog kriminala primeri su onih
problema za čije je rešavanje već sada neophodna tesna saradnja unutar Evrope.
5. Želimo saradnju izmeñu društvenih i privatnih institucija koje
pružaju socijalnu zaštitu
Već više od sto godina nevladine organizacije uočavaju socijalne potrebe i rade na njihovom
zadovoljavanju. Nakon izvesnog vremena, država ili lokalne vlasti preuzimaju u najvećem broju slučajeva tu
obavezu na sebe. Na taj, i na još mnogo drugih načina nevladine organizacije bile su i ostale pioniri
moderne države koja nudi socijalno staranje. Težimo nastavku ovog procesa, a istovremeno smo svesni
činjenice da su privatni davaoci socijalnih usluga, koji nastoje da obezbede profit, već postali deo tržista.
Stoga, dijakonijska aktivnost mora da se suprotstavi konkurenciji koja iz ovakve situacije neminovno
proizilazi i da na nju odgovori kvalitetom svoga rada.