prirucnik Dijakonija 2002 draft3

Dijakonija i Evropa 55
Dijakonija u Češkoj
STRUČNO USAVRŠAVANJE KAO INSTRUMENT ZA
OBEZBEðENJE KVALITETA
(Eva Grollova, Diakonie Jahrbuch 2000 )
Kada razmišljam o nekoj temi, pokušavam da pojedine njene aspekte predstavim u vidu crteža.
Tako bi dijakoniju, stručno usavršavanje i kvalitet lako mogla da predstavim kao meñusobno povezane
geometrijske oblike, ali to bi bilo is uviše statično. Možda bi kompjuterska animacija bila najprimerenija, jer
bi ove pojmove prikazivala u pokretu. Dijakonija, stručno usavršavanje i kvalitet su povezani. Dijakonija ne
postoji izolovano, ona živi unutar crkve a istovremeno je povezana i sa spoljnim svetom, koji utiče na nju,
kao što i ona utiče njega.
Dijakonija reaguje na promene
Spoljni svet se menja, i stoga dijakonija mora biti u stanju da prati te promene i da reaguje na njih.
To smo imali u vidu kada smo organizovali seminar za rukovodeće saradnike dijakonije u Srednjoj i Istočnoj
Evropi. Prvi seminar je održan marta 1999. u Češkoj Republici u saradnji sa Eurodijakonijom. Dijakonijska
služba Evangeličke crkve u Nemačkoj (EKO) nam je finansijski pomogla u organizovanju seminara, a
uvodni referat Jirgena Godea (Jurgen Gohde) , predsednika Dijakonijske službe EKO-a, dao nam je važne
podsticaje i hrabrost za rad. U ovom članku ću se delimično pozvati na iskustva sa tog seminara, ali ću se
najviše baviti iskustvima dijakonije u Evangeličkoj crkvi Ceške braće.
Aktuelni zapadnoevropski procesi i kretanja u oblasti nege bolesnika utiči i na dešavanja u Srednjoj i
Istočnoj Evropi. Pravni položaj crkvene nege i dijakonijskih organizacija razlikuje se od države do države.
Postoje, meñutim, neki vladajući trendovi, koji će pre ili kasnije uticati i na legislativu. Jedan od tih trendova
je promena zakona o negi koju pružaju crkvene ili druge humanitarne organizacije. Cini se da su u našim
državama zakoni zaboravili na čoveka. Samo se državne institucije socijalne brige finansiraju iz državnog
budžeta. Nevladine organizacije, kao što je dijakonija, u najboljem slučaju imaju nadu (ali ne i pravo) da im
se, u zavisnosti od trenutne finansijske situacije, iz državne kase odobre izvesna sredstva.
Nadamo se zakonima koji će težiti dobrobiti ljudi, i koji će im dati pravo na potrebnu negu, kao i
suvereno pravo da sami odluče o tome ko će im pružiti tu negu. Ovom promenom u statusu klijenta
Uslovljena je i promena položaja osobe kojoj je nega potrebna. To bi značilo i emancipaciju nevladinih
organizacija u odnosu na vladine. Kvalitet nege će na ovaj način postati kamen temeljac njihovog položaja
u društvu.
Velika su i naša očekivanja od sistema »akreditacije«, po kojem će se priznati one organizacije, koje
ispunjavaju odreñene standarde kvalitetne nege. Nedavno sam održala predavanje direktorima državnih
ustanova za brigu o starim i hendikepiranim ljudima. Kada smo