evaluacija rada pet nacionalnih saveta u srbiji - Centar za ...

„Jedinstvo“ osvojila je tri mandata, lista „Nezavisni Rumuni“ dva mandata, dok su po jedan mandatosvojili „Ujedinjeni Rumuni iz Srbije“ i „Ujedinjeni Rumuni“.Način na koji su organizovani izbori za članove nacionalnih saveta potvrdio je određenenedostatke i prilikom izbora za Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine.Prema podacima koje smo dobili tokom istraživanja, pripadnici rumunske nacionalnezajednice nisu reagovali pozitivno na posebne biračke spiskove sumnjajući u to da država ima nekeskrivene namere zbog kojih „popisuje nacionalne manjine“. Ovo ipak nije sprečilo građane da se uvelikom broju upišu u poseban birački spisak, naročito ako se imaju u vidu procene da se gotovo20% pripadnika rumunske nacionalne manjine nalazi na privremenom radu u inostranstvu 114 .Činjenica da je političkim strankama omogućeno da vrše upis u poseban birački spisakstvorila je mogućnost za zloupotrebe. Naime, Instrukcijom Ministarstva za ljudska i manjinskaprava o postupku upisa u poseban birački spisak nacionalne manjine, br. 290‐111‐00‐00009/2009‐05 od 07.12.2009. godine omogućeno je da zahteve građana za upis u poseban birački spisakpredaju treća lica bez posebnog ovlašćenja što znači da je onaj ko je raspolagao podacima ograđanima, mogao „u njihovo ime“, a bez overenog punomoćja, samo na osnovu potpisa popunitizahtev za upis, potpisati ih i podneti zahtev. Aktivisti kulturno umetničkih društva su tada išli „odvrata do vrata“ i prikupljali podatke i potpise građana.Političke partije su imale kontrolu nad izbornim procesom ne dozvoljavajući stručnimnestranačkim ličnostima značajniji uticaj. Sledeće izjave ispitanika to jasno pokazuju: „Problem jetaj što kad je on (Nacionalni savet) izabran, politika se suviše uplitala i to političke stranke. Političkestranke su pravile liste. I određeni ljudi su upali na liste o kojima mi ništa ne znamo čak ni to da ligovore rumunski jezik“.Tokom istraživanja, pojedini ispitanici su imali primedbe i na zloupotrebu izbornog procesaprilikom sastavljanja izbornih lista. Primera radi, jedan ispitanik ističe: „Prvi izbori su pokazali da jepredlaganje za članove saveta takođe išlo po instrukcijama partija. Jedina je razlika u tome što sumanjinci ovoga puta sami izglasali ljude sa biračkih lista. Na čelu izbornih lista je po pravilu biloneko istaknuto ime, profesor, lekar, inženjer… koji je od ranije član Lige socijaldemokrataVojvodine ili Demokratske stranke, a ostali kandidati su bili medicinske sestre, šofer, ljudi koji sumožda pošteni, ali nedovoljno spremni da kreiraju kulturnu i obrazovnu politiku svoje zajednice.Kada na glasanju imate pred sobom takve kandidate, obično zaokružite nosioca liste, ostali nisubitni. Na taj način je osiguran uticaj partija u savetima. Unutar manjinskih zajednica se tačno znako kojoj partiji pripada, ko koliko zna i ume, ko je karijerista, a ko profesionalac. Stoga, kada bi seglasalo pojedinačno za svakog kandidata, tada bi glasači cenili meritornost, a ne politički pedigrepredloženih. Puno ljudi kojima je mesto u tim savetima ostalo je po strani zato što nisu imalidovoljno snage, novca i potrebnu infrastrukturu da se bore na izborima.“Prema Zakonu o NSNM, pravo predlaganja izbornih lista na izborima za nacionalne saveteimaju grupe birača upisanih u poseban birački spisak odgovarajuće nacionalne manjine odnosnoorganizacije, udruženja građana, kao i političke organizacije nacionalne manjine 115 . Dakle, političkestranke koje nemaju manjinski predznak nisu imale pravo kandidovanja na izborima za nacionalne114 Ovaj podatak je dobijen tokom istraživanja i nije proveren u zvaničnim podacima.115 v. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Sl. glasnik RS, br. 72/2009, član 71.100