evaluacija rada pet nacionalnih saveta u srbiji - Centar za ...

spisak se ne razlikuju od opštih uslova za sticanje biračkog prava 78 . Svaki građanin sa biračkimpravom može da zatraži da bude upisan u poseban birački spisak određene nacionalne manjineukoliko se izjasni kao pripadnik te nacionalne manjine. Komparativno se primenjuju drugačiji usloviza upis u poseban birački spisak poput rešenja da pravo upisa u poseban birački spisak imaju samograđani koji su se na poslednjem popisu stanovništva izjasnili kao pripadnici nacionalne manjine, iligrađani koji podnesu određeni „dokaz o poreklu“. Srpski zakonodavci su smatrali da je dovoljnosamo to da se građanin (ili lice koje u njihovo ime podnosi zahtev za upis u birački spisak), utrenutku podnošenja zahteva za upis u poseban birački spisak izjasni o pripadnosti nacionalnojmanjini.Pored kampanje za upis u poseban birački spisak, političke stranke, odnosno udruženjagrađana su vodile i kampanju za izbor članova nacionalnog saveta.Prema Zakonu o NSNM, pravo predlaganja izbornih lista na izborima za nacionalne saveteimaju grupe birača upisanih u poseban birački spisak odgovarajuće nacionalne manjine odnosnoorganizacije, udruženja građana, kao i političke organizacije nacionalne manjine 79 . Dakle, političkestranke koje nemaju manjinski predznak nisu imale pravo kandidovanja na izborima za nacionalnesavete. To, međutim, ne znači da one nisu posredno učestvovale u izborima osnivajući manjinskeorganizacije, odnosno udruženja građana ili pružanjem aktivne podrške određenim izbornimlistama. Prema rečima jednog ispitanika, „kampanja je bila vrlo prljava u smislu da su se umešalepolitičke partije. Umešale su se većinske partije i pomagale svoje kandidate i to je bilo strašno zatošto su delili novac i sve što su mogli da dele i onda oni koji nisu imali novac, nisu mogli da izdrže tutrku.“ Najsnažniju podršku većinskih političkih stranaka imala je lista „Romi za evropsku Srbiju“koju je podržavala Demokratska stranka. Pored većinskih političkih partija, pre svega vladajućih,kampanju pojedinih izbornih lista su pomagale i nevladine organizacije iz Srbije. Fond za otvorenodruštvo je, na primer, finansijski pomogao kampanju liste „Romski glas za Evropu“.Izborna kampanja kandidata za izbore za Nacionalni savet se jednim delom fokusirala naulogu i značaj postojanja Nacionalnog saveta, ali su najvećim delom kandidati pokušavali daprivuku birače obećanjima o zaposlenju i boljim uslovima života, a ne programima iz oblastiobrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Kandidati su isticali da jeNacionalni savet „vladino telo“ koje će biti legitimni predstavnik romske zajednice. Najaktivnija jebila kampanja u Vojvodini gde su organizovane javne tribine na kojima su kandidati imali priliku dapredstave građanima svoj program i ciljeve za koje se zalažu. Vojvođanska romska lista se, naprimer, fokusirala na korupciju i poboljšanje kadrovske strukture i obećavala da će dati prioritetmladim i obrazovanim osobama i uspostaviti energičniji odnos prema Vladi Republike Srbije.Najznačajniju ulogu u posticanju građana da glasaju imali su aktivisti na terenu. Građani sudavali glas na osnovu toga koliko su imali poverenje u političkog predstavnika romske zajednicekoji je radio kampanju u njihovim sredinama. Ovakav zaključak se reflektuje i u izjavi jednogispitanika: „Kada Romi glasaju, bilo koji izbori da su u pitanju, Romi se ne bave tim analizamaprograma političkih stranaka, ključno je to ko je došao u to romsko naselje, ko od njih traži glas,kakav autoritet ima u romskoj zajednici i poverenje koje imaju kod pripadnika svoje nacionalnezajednice koji od njih traži glas. To je ključno. I njihovo razmišljanje o tome koliko taj čovek78 v. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Sl. glasnik RS, br. 72/2009, član 52.79 v. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Sl. glasnik RS, br. 72/2009, član 71.79