evaluacija rada pet nacionalnih saveta u srbiji - Centar za ...

Nedovoljna stručnost i nizak nivo obrazovanja takođe su primetni u Nacionalnom savetu.Prema mišljenju određenog broja članova Saveta, članovima je potrebna redovna obuka nakonsvakih izbora kako bi se osposobili za rad u Nacionalnom savetu, a bilo bi poželjno uvesti zakonskekriterijume za nivo obrazovanja koji član Nacionalnog saveta treba da poseduje. Sledeća izjavareflektuje ovakva mišljenja: „Mislim da u Savetu ne sede ljudi koji su kompetentni za neke oblastinego su to ljudi koji su imali hrabrosti da izađu i pobede zahvaljujući političkim partijama i tu sudošli ljudi koji imaju srednju školu, koji možda i nemaju srednju školu, koji imaju dosijee i takodalje, tako da nije to baš elita.“ Isto potvrđuje i drugi ispitanik: „Ljudi su došli sa različitim znanjimai iskustvima, ili bez znanja i iskustva i onda se trpaju tamo gde im nije mesto i koče celu stvar.“Treći potencijalni problem je sukob interesa unutar Nacionalnog saveta. Tako je, na primer,predsednik Nacionalnog saveta Vitomir Mihajlović, narodni poslanik u Narodnoj skupštiniRepublike Srbije i potpredsednik Socijaldemokratske partije Srbije, dok je članica Nacionalnogsaveta Slavica Denić istovremeno na funkciji državne sekretarke u Ministarstvu za ljudska imanjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Iako se prema Zakonu o sprečavanjusukoba interesa pri vršenju javnih funkcija članstvo i radni odnos u nacionalnom savetu nacionalnemanjine ne smatraju javnim funkcijama 102 pa se samim tim na njih ne odnosi ovaj zakon, postavljase pitanje koliko osoba može efikasno i odgovorno da u isto vreme obavlja delatnosti na višefunkcija i koliko je funkcija u državnom organu kompatibilna sa članstvom u nacionalnom savetunacionalne manjine.Prema mišljenju ispitanika, unutar Saveta je prisutna i velika politizacija. Sledeće izjavejasno oslikavaju ovakav stav većine ispitanika: „Generalno zna se ko vodi politiku romskog saveta iko ima ingerencije, znači vodeća politička opcija, takva je i struktura saveta.“ Drugi ispitanik sličnonavodi: „Svaka politička partija ima interes da se bavi pitanjem Roma. Sad je najveća mašinerija zadobijanje donacija Nacionalni savet Roma.“Nešto drugačiji stav koji, međutim, ne odstupa suštinski od dominantnog viđenja ima trećiispitanik: „Mi smo imali podršku određenih političkih struktura tokom predizborne kampanje iimali smo podršku prilikom konstituisanja i ne možemo da kažemo da su svi ostali po strani, ipak jebilo određenih političkih stranaka prilikom konstituisanja, ali tu je bio kraj. Trenutno, oni se nemešaju u rad Nacionalnog saveta, možda savetodavno, u nekom smislu, ali da oni sad, postojeneke priče, kalkulacije oko toga kako eto tu Nacionalni savet Roma pogotovo vezuju za DS. Ne. Tose ne događa. Mi smo, dakle, da ne kažem prepušteni sami sebi, ali imamo potpuno tu mogućnostda sami i odlučujemo i tu nikakvih direktiva koji mogu značajno da se odraze na rad Saveta, ipaknema. Možda, mi imamo situacije da neko ko je pripadnik stranke ima nekakve konsultacije sasvojom bazom, ali ovde mislim da to nije izražemo u nekoj velikoj meri. Svako deluje po nekakvomličnom ubeđenju i doprinosi na taj način.“Sledeći set problema proizilazi iz samog položaja romske nacionalne manjine. Problemipoput siromaštva, stanovanja ili nevidljivih lica predstavljaju važnije pitanje za pripadnike romskenacionalne manjine od očuvanja i razvoja kulture i informisanja i zahtevaju hitno rešavanje. Sdruge strane, u Srbiji gotovo da ne postoje ustanove od posebnog značaja za očuvanje,unapređenje i razvoj obrazovanja na romskom jeziku, romske kulture i informisanja zbog čegaNacionalni savet nema mogućnost da vrši mnoge od svojih nadležnosti. Dodatan problempredstavlja pitanje standardizacije jezika oko koga ni sami pripadnici romske zajednice nisu102 v. član 2 Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, Sl. glasnik RS br. 43/2004.91