evaluacija rada pet nacionalnih saveta u srbiji - Centar za ...

Nacionalni savet nije predlagao promene naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka,drugih delova naseljenih mesta, i ustanova za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja zanacionalnu manjinu. S druge strane, Nacionalni savet je na obraćanje lokalnih samouprava davaomišljenje u postupku utvrđivanja naziva ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delovanaseljenih mesta u jedinicama lokalne samouprave ili naseljenih mesta u kojima je jezik datenacionalne manjine u službenoj upotrebi.Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine je na svojoj sednici održanoj 26. juna 2003.godine u Uzdinu, usvojio odluku o utvrđivanju tradicionalnih naziva gradova, opština i naseljenihmesta na rumunskom jeziku, koja je objavljena u „Sl.list APV“, br.12/2003.od 27.08.2003.Međutim, tradicionalni nazivi mesta, nazivi ulica i trgova na rumunskom jeziku gde je rumunskijezik u službenoj upotrebi se, prema podacima dobijenim istraživanjem nedovoljno poštuju.Od 38naziva ispisano je samo 22.ODNOS SA ORGANIMA REPUBLIKE, POKRAJINE I JEDINICAMALOKALNE SAMOUPRAVES obzirom na to da nacionalni saveti nisu ovlašćeni predlagači zakona, Nacionalni savet nijesamostalno predlagao donošenje ili izmenu propisa vezanih za položaj nacionalne manjine, već jevećinu svojih predloga iznosio kroz Koordinaciju nacionalnih saveta, zajedničko neformalno telonacionalnih saveta ( u procesu izrade Statuta AP Vojvodine, Zakona o obrazovanju, Zakona okulturi, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina). Opredeljenje da ne istupajusamostalno pred državnim organima vođeno je sledećom argumentacijom: „Jedan nacionalnisavet sam za sebe ne može ništa da uradi. Jedino ako svi nacionalni saveti postignu konzenzus upokretanju nekih pitanja ili rešavanja problema, onda se eventualno i može nešto ostvariti, inačesamostalno, rusinski, rumunski, hrvatski ili bilo koji drugi teško da može da nešto izmeni, pokrene.“Neke od sugestija koje je Savet iznosio na Koordinaciji nacionalnih saveta su i uvaženepoput rešenja koje predviđa da prilikom izbora za članove nacionalnih saveta, svaka inistitucijakoja ima prefiks nacionalni može da delegira jednog člana ako se izbor vrši preko elektorskeskupštine. S druge strane, Nacionalni savet je predlagao i da se Koordinacija nacionalnih savetainstitucionalizuje Zakonom o NSNM, ali ovaj predlog nije usvojen. Za ovaj predlog smo tokomistraživanja dobili sledeće obrazloženje: „Koordinaciju tretiraju kao neformalno udruženje i kadapreko Koordinacije komuniciramo sa nadležnim državnim organima potrebne su nam saglasnosti,potpisi i pečati svih nacionalnih saveta, ili barem većine. Ovako, ako bi se institucionalizovalaKoordinacija i kada bi ona bila sastavni deo jednog sistema kulturne autonomije‐samouprave,onda bi bilo mnogo lakše realizovati neke inicijative“. Drugi neformalan predlog do koga smo došlitokom istraživanja i koji bi povećao mogućnost nacionalnih saveta da utiču na državne politike,odnosio se na inicijativu da nacionalni saveti postanu ovlašćeni predlagači zakona u oblastima kojese odnose na nacionalne manjine kako bi efikasnije mogli da štite prava nacionalnih manjina.Ispitanici su istakli i da državni organi i većinske političke stranke nemaju strategiju zaštiteprava pripadnika nacionalnih manjina, niti im je cilj da razvijaju i unapređuju manjinska prava.Sledeća izjava potvrđuje ovakvo stanovište: „Danas ne postoje državne manjinske politike. Ono štose zove nacionalnom politikom ravnopravnosti je skup evropskih propisa i načela. Valjda zato neke107