evaluacija rada pet nacionalnih saveta u srbiji - Centar za ...

CILJEVI I METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJAU projektima ovog tipa, veoma je teško, a i zahtevno organizovati prikupljanje i analizupodataka na osnovu jedinstvenog modela zasnovanog na principima analize neusklađenosti (gapanalysis), imajući u vidu suštinske razlike koje postoje u funkcionisanju, organizaciji i obavljanjunadležnosti nacionalnih saveta.Prvo, koncept Zakona o NSNM je prilagođen potrebama i realnim mogućnostimanacionalnih manjina koje su brojne, koncentrisane na jednom području, veoma dobroorganizovane, sa manjinskim strankama koje su razvijene, uticajne, sa odličnom stranačkominfrastrukturom i zastupljene u organima vlasti na svim nivoima. Ove manjine (odnosno njihovepolitičke elite koje su de facto jedini reprezenti manjinskih interesa) su u stanju da sa lakoćomkoriste složen i komplikovan instrumentarijum zakona. Ostale manjine, zbog razjedinjenosti,teritorijalne disperzije, nedostatka kapaciteta, odsustva finansijske ili tehničke podrške koristeveoma mali, skoro neznatan deo mogućnosti koje Zakon pruža za suštinske pomake ka sadržajnijojrealizaciji kolektivnih manjinskih prava. U tom smislu, u slučaju nekih saveta, nadležnosti dateZakonom o NSNM su znatno iznad kapaciteta saveta za njihovo vršenje.Drugo i ne manje važno, neki saveti postoje već deset godina jer su osnovani odmah nakonstupanja na snagu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, neki su formalno osnovanipre deset godina, a počeli su da funkcionišu pre dve godine, a neki su i osnovani i konstituisani tekpre dve godine. Razlika u iskustvu između saveta koji su već uhodani (npr. mađarski, rumunski,slovački, rusinski, bunjevački savet) i onih koji su tek skoro počeli neku značajniju aktivnost(aškalijski, egipatski), utiče i na njihove rezultate i učinke.Uprkos izazovima u sprovođenju projekta nastalim pre svega u fazi prikupljanja iupoređivanja podataka kao i definisanja kriterijuma za procenjivanje validnosti zaključaka,evidentno je da je cilj ostvaren. Dobijen je detaljan uvid u sve aspekte funkcionisanja nacionalnihsaveta, pobrojani su problemi u realizaciji zakonom poverenih nadležnosti, diferencirana grupaproblema prema uzrocima njihovog nastanka (problemi izazvani neadekvatnim zakonskimodredbama, problemi nastali usled nedovoljnih kapaciteta saveta, egzogeni problemi uslovljeniinstitucionalnim okruženjem i budžetskim ograničenjima) kao i, po prvi put, predstavljanju primeradobre prakse u funkcionisanju saveta kako bi se poboljšala institucionalna klima i pravni okvir, kojiće da doprinese efikasnijem ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u oblastiobrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma.Istraživanje koje je predstavljalo osnovu za izradu ove analize obavljeno je u periodu odjuna 2011. godine do aprila 2012. godine. Tokom rada na terenu stručnjaci za prava manjinaCentra za regionalizam obavili su polustruktuirane intervjue sa predstavnicima pet nacionalnihsaveta nacionalnih manjina: mađarskim, bugarskim, romskim, rumunskim i slovačkim,predstavnicima lokalnih samouprava, udruženja građana osnovanih sa ciljem zaštite i promocijekolektivnih manjinskih prava, građanima, medijima, predstavnicima ustanova kulture od posebnogznačaja za nacionalne manjine i predstavnicima obrazovnih ustanova. Obavljeno je 60 intervjua(od čega je deset odgovora na struktuirani upitnik poslato pisanim putem – elektronskompoštom). Stručnjaci Centra su u ovoj fazi obradili ukupno 27 sati snimljenih razgovora. Prvi rezultatianalize, uključujući i nalaze i preporuke predstavljeni su na fokus grupama koje su organizovane sapredstavnicima dva nacionalna saveta, koji su bili predmet istraživanja, a njihove sugestije ipredlozi uneseni su u konačnu verziju analize.8