evaluacija rada pet nacionalnih saveta u srbiji - Centar za ...

Prema Zakonu o NSNM, pravo predlaganja izbornih lista na izborima za nacionalne saveteimaju grupe birača upisanih u poseban birački spisak odgovarajuće nacionalne manjine odnosnoorganizacije, udruženja građana, kao i političke organizacije nacionalne manjine 48 . Dakle, političkestranke koje nemaju manjinski predznak nisu imale pravo kandidovanja na izborima za nacionalnesavete. To, međutim, ne znači da one nisu posredno učestvovale u izborima osnivajući manjinskeorganizacije, odnosno udruženja građana ili pružanjem aktivne podrške određenim izbornimlistama. DS je, na primer, osnovala udruženje građana „Humentis“ kako bi mogla da učestvuje naizborima za Nacionalni savet.Tokom kampanje, kandidati su sa različitim pitanjima i obećanjima izlazili pred birače. Doksu se nacionalne stranke (poput SVM) fokusirale na nacionalna pitanja i potrebu da Mađari budusložni, druge liste su akcenat stavljale na privredu, zaboravljajući nadležnosti nacionalnog saveta.Pre svega, kampanja se razlikovala u zavisnosti od jačine političke stranke i finansijskihmogućnosti. Prema rečima jednog od ispitanika: „Konkretno SVM je imao najosmišljenijukampanju, najozbiljniju sa dosta flajera, sa propagandnim materijalima, sa jednim dostaagresivnim pristupom u smislu sveprisutnosti, stalno prisutnim pojavljivanjima u medijima štoelektronskim, što štampanim, za razliku od drugih koji jednostavno nisu ni raspolagali sa tolikopara. Možda je taj neki, ta neka paleta njihovih ponuda u startu već bila siromašnija i zbognedostatka nekih jačih kadrova“.Kampanja kandiata koji su imali podršku većinskih političkih stranaka (DS, LSV i sl.) bila jeusmerena više na opšte politička i ekonomska pitanja nego na nacionalna. Konačno, u poslednjemmomentu su se pojavile i tri manje političke opcije koje nisu imale vremena da vode ozbiljnijukampanju, niti su se pokazale dovoljno jakim da bi obezbedile značajniju podršku biračkog tela, patime i veće učešće u sastavu Saveta.KONSTITUISANJE SAVETANacionalni savet mađarske nacionalne manjine je konstituisan i registrovan u skladu sazakonom i u zakonski predviđenom roku. Neposredno nakon izbora, 3. jula 2010. godine u sedištuSaveta u Subotici je održana konstitutivna sednica na kojoj je u skladu sa Zakonom o NSNMusvojen Statut Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Iako je donet neposredno nakonizbora, Statut je ponovo menjan 2011. godine.Statut definiše Savet kao „zemaljsku samoupravu mađarske nacionalne zajednice izabranena neposrednim i demokratskim izborima, putem koje se, kao najvišeg tela mađarske kulturneautonomije, ostvaruju kolektivna prava mađarske nacionalne zajednice na samoupravu uoblastima službene upotrebe jezika i pisma, obrazovanja, informisanja i kulture“ 49 .48 v. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Sl. glasnik RS, br. 72/2009, član 71.49 Statut Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Odluka NSMNM br. 12/2010, član 2.55